„Првом партизану” казна до 10.000 динара

Уколико би се истрагом утврдило да фабрика муниције „Први партизан” у Ужицу, у којој је прошле недеље седморо радника настрадало, није испоштовала процедуру, онда би то предузеће морало да плати казну од 5.000 до 10.000 динара.

Такав је, наиме, постојећи Закон о заштити од пожара који ће се, ускоро, променити.

Иако се људски живот не може мерити новчаним нити било којим другим казнама, знатно оштрије санкције предвиђене новим законом о заштити од пожара, који ће у форми нацрта МУП ускоро доставити влади на усвајање, допринеће свакако да предузећа, фабрике као и одговорни појединци у њима доследније поштују закон.

Тако би уместо казне од неколико хиљада динара, за пропусте као што су, између осталог, необезбеђивање технички опремљене ватрогасне јединице и одговарајућег броја ватрогасаца, необезбеђење спровођења превентивних мера заштите од пожара, као и за обављање технолошких процеса на непрописним местима, правном лицу следовала новчана казна од 300.000 до милион динара.

Такође, уколико одговорна особа у предузећу или фабрици која је задужена за организовање и спровођење превентивних мера заштите не испуни своје обавезе, уместо важећих од 500 до 1.000 динара, према нацрту новог закона, била би кажњена новчано до 50.000 динара.

Осим знатно пооштрене казнене политике, Нацрт закона о заштити од пожара јасан је и у делу који се односи на мере заштите од пожара. Тако рецимо, у фабрикама које производе, прерађују и складиште запаљиве течности, гасове и експлозивне материје, мора да буде запослена особа са лиценцом за пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара.

Стручни испит за ову лиценцу полагао би се пред комисијом МУП-а, по програму који прописује министар.

Једну од отежавајућих околности ватрогасцима у обављању свакодневних послова гашења пожара представљају препреке на путевима, пролазима, платоима и другим прилазима.

Управо ова проблематика регулисана је једним од чланова Нацрта закона, који строго забрањује градњу или постављање објеката и других запрека на прилазним местима за ватрогасце. За овај прекршај грађани ће бити кажњени новчаним износом од 10.000 до 50.000 динара.

Како би се смањила опасност од избијања пожара на отвореном простору, приликом жетве, Нацрт закона прописује да су предузеће, земљорадничка задруга, установа, као и пољопривредник, дужни да организују стално дежурство, имају осматрачке службе, службе везе и обавештавања, одговарајућу противпожарну опрему на механизацији, да обављају контролу те опреме, исправност механизације и ускладиштавање усева.

Предвиђена новчана казна износи од 300.000 до милион динара.

Нацртом је строго забрањено спаљивање остатака стрних усева, смећа на отвореном простору и биљних остатака. Такође, поред предвиђене новчане казне од 10.000 до 50.000 динара, грађани ће сносити трошкове интервенције ватрогасаца.

Посебна област у Нацрту закона односи се на организацију ватрогаства. Наиме, ватрогасне јединице могу бити професионалне и добровољне. Прецизирано је ко чини једне, а ко друге и прописано да су оне дужне да међусобно сарађују.

Нацртом су предвиђене и посебне обавезе које се односе на грађане. Грађани су дужни да када примете пожар покушају да га угасе, уколико нису у могућности да позову ватрогасце.

Такође, строго је забрањено лажно пријављивање пожара и техничко-технолошких несрећа. За овај прекршај предвиђена је казна од 10.000 до 50.000 динара и плаћање трошкова изласка ватрогасне јединице.