Ниче српски Јерусалим у Ваљеву

Ваљево – Мало је богомоља и храмова у православном свету под чији кров у исто време може да стане више од 2.000 верника! Уз Храм Светог Саве на Врачару, њему уз раме, ускоро ће бити и нова црква Васкрсења господњег у Ваљеву, највећа у овом делу Србије и Балкана. Нови храм, како "Политика" сазнаје, почеће са службом у априлу ове године. Још када је 1992. почела градња, било је подоста оних који су се питали шта ће изнемоглом и привредно посрнулом Ваљеву толики верски објекат. Одакле цркви толике паре? Чија ли ће то бити задужбина, односно "споменик"? Додуше, тежег богохуљења није било, али ни за јавност ваљанијег и конкретног објашњења. Председник црквене општине Владимир – Лале Спасојевић, који истовремено надзире изградњу новог храма, за наш лист даје одговоре на ова питања:

– Разлози за зидање овако великог храма су бројни и нимало случајни. Пре свега, јер је у Ваљеву последња црква, и то Покрова пресвете Богородице, саграђена у време Милоша Обреновића. Дакле, пре скоро 160 година. Због тога су се чланови иницијативног одбора сагласили да нова црква треба да задовољи потребе верника у наредних 100 година. Било је и пророчанских процена, као што је она да ће два велика духовника свети Николај Велимировић и отац Јустин Поповић од Ваљева направити верски центар, односно, како су њих двојица поодавно говорили, српски Јерусалим и сочиво духовности српског народа. Отац Јустин био је још конкретнији, најављујући да ће се центар духовности са југа земље померати ка северу, што се нажалост и дешава због познатих прилика на Косову и Метохији. Уз све ово, тада смо очекивали да Ваљево поврати своју епархију, да се људи све више враћају цркви и да постојећа, у време великих верских празника, није у стању да испуни своју мисију. Нови храм истовремено треба да попуни кићанку бројних светиња, међу којима су чувени манастири: Јовања, Лелић, Пустиња, Ћелије, црква у Бранковини и манастир у Боговађи – објашњава Спасојевић.

 Градња овог монументалног здања финансира се средствима верника из земље и дијаспоре, прилозима добротвора међу којима предњаче ваљевски индустријалци браћа Видоје и Влајко Вујић, Влада Србије и општина Ваљево. Као и прошле, и ове године се очекује подршка из Националног инвестиционог плана. Храм, у српско-византијском стилу, пројектовала је архитекта Љубица Бошњак из Београда, његова дужина је 46, ширина 24, а висина 47 метара. Од укупно шест предвиђених, постављена су три позлаћена крста и шест звона. Његовом изгледу и величини у међувремену имали су прилику да се диве бројни црквени великодостојници, државници, културни и јавни радници. Грађевински радови поверени су ваљевском предузећу "Јабланица", док су за специјалне и посебне детаље задужени мајстори из Бајине Баште.

– Дубоко смо свесни да је време у којем живимо и цркву градимо у много чему бременито и претешко. Међутим, народ, уз мање изузетке, врло позитивно реагује и све више помаже изградњу. Заправо, како храм расте, на исти начин га прати и њихово одушевљење. Градња цркве је наша духовна потреба и искупитељско дело. Давање прилога цркви јесте позајмица Богу, на коју ће он сигурно узвратити – вели Спасојевић, уз напомену да ће на њеном уређењу и дотеривању имати прилику да оставе трага још бројне генерације верника, градитеља и добротвора. Истовремено се очекује да ова прелепа богомоља ускоро постане и једно од обележја града на Колубари, који лаганим, али сигурним корацима добија прве и праве обрисе српског Јерусалима.