„Старачки дом” у кањону Дрине

Рогатица – Села у кањону доњег Дринског језера, Татиница и Стари Брод, иако административно припадају општини Рогатица, одувек су била упућена на много ближи Вишеград. А да би њихови мештани до њега стигли, још морају да користе чамце, јер никада није изграђен пут до суседних Милошевића, којим би овај беспутни крај био повезан са светом. Тим пре што „веза” са матичном Рогатицом, због стрмог и неприступачног кањона, још води уском козијом стазом према Борикама.

– Дрина и језеро хидроелектране „Бајина Башта” су ова села још пре четири деценије раздвојили од вишеградске жупе, а високе, стрме, неприступачне старогорске стене од боричке висоравни. Најближа веза са светом су им чамци, којима одлазе у Вишеград по намирнице – каже Драгиша Јовичић, секретар Општинског одбора Црвеног крста Рогатица. Он је са екипом волонтера, наравно чамцима, недавно донео хуманитарну помоћ за преосталих 13 становника ових села, које многи називају „старачким домом у кањону Дрине”.

Тако мештани ових села, сада већ времешни јер су млађи одавно отишли трбухом за крухом, тешко стижу до матичне општине. Ако неко мора да обави посао у општини, катастру или полицији, мора да се запути у Рогатицу. А доћи до ње из Татинице и Старог Брода значи кренути по ноћи, пешачити три часа узбрдо зараслом козијом стазом, па потом преко превоја Грбавица и Стара Гора стићи до Борика. Одатле, под условом да се стигне до шест часова изјутра, пре првих петлова седа се у аутобус који редовно саобраћа до 20 километара удаљене Рогатице.

Друга варијанта су чамци, па преко Дрине до Ђуровића, одатле аутобусом до 25 километара удаљеног Вишеграда, па аутобусима кружним путем преко Устипраче од неких шездесетак километара. Било коју варијанту да изаберу за најситнији административни посао морају да резервишу цео дан.

Најтеже је болеснима који због административних нелогичности морају код доктора у Дом здравља Рогатица, иако им је онај у Вишеграду много ближи, казује старина Бориша Ђокић, који никако да схвати да њихових 13 здравствених картона не може да буде пренето у Дом здравља Вишеград.

– Пут који нам је још пре 40 година обећан, пре градње ХЕ „Бајина Башта”, као најближа веза са светом према Милошевићима и даље ка Вишеграду до данас није урађен – јада се чича Бориша.

Времешни Раде Цвјетковић тврди „како су давно изграђени путеви до свих села са муслиманским, данас бошњачким становништвом, од Вишеграда до њима најближих Милошевића”.

– Зашто никад није урађено ових „наших” осам километара? Ваљда чекају да изумремо – додаје Цвјетковић.

Долазак све малобројнијих чамаца на обалу, одмах до имања, догађај је дана. Ипак, старица Гора Ђуричић због болести није могла да изађе ни да прими помоћ. Како онда да оде до Дома здравља у Рогатици? А требало је одавно. Слично је и са Миланом Шаренцем (73), те Николом (79), Ленком (77) и Милојком (75) Митрашиновић. Њихове очи упрте су у најмлађег становника ова два села, педесетдвогодишњег Жарка Митрашиновића, те нешто старије Наду и Десимира Шаренца. Десимир је недавно изабран за члана Савета месне заједнице Борике. Мештани од њега, кажу, очекују да донесе мало животног оптимизма, макар и под старе дане.