Кромпир препородио село

Од нашег дописника
Рогатица – Кромпир полако али сигурно преузима примат над сточарством боричке висоравни у општини Рогатица, па и у суседним општинама романијског подручја. Тако се житељи овог традиционално сточарског краја последњих година окрећу знатно уноснијој и, захваљујући савременој механизацији, лакшој производњи која брже доноси очекиване приходе пољопривредним домаћинствима.

Ово су потврдили и пољопривредни стручњаци на 45. регионалној пољопривредној изложби, одржаној недавно у Рогатици. Истичући изузетан квалитет овдашњег семенског и меркантилног кромпира, што се објашњава повољним агроеколошким условима, Драгољуб Тркуља из Бањалуке препоручио је овдашњим пољопривредним организацијама и газдинствима да се удруже и заједнички региструју властити бренд са робном марком која ће бити додатна гаранција квалитета, што ће олакшати пласман боричког кромпира на избирљивом домаћем, а поготово иностраном тржишту.

Овде се, иначе, управо приводи крају кампања вађења кромпира са бројних парцела, за шта се користи механизација коју практично има свако домаћинство које се одавно одлучило да егзистенцију веже уз производњу семенског и меркантилног кромпира. Већина ратара раде сами, али је приличан број њих укључен у Удружење пољопривредника „Соланум-продукт”, а значајнији произвођач овдашњег кромпира је и приватно пољопривредно предузеће „Агрос”, власништво Озрена и Душана Планојевића из Рогатице.

Душан Планојевић, искусни пензионисани агроном, каже да је кромпир препородио овдашња запостављена села и на неки начин зауставио доскорашњу миграцију људи ка градовима.

(/slika2)– Данас имамо произвођаче који кромпир мере десетинама тона. Имају механизацију, савремена складишта, али им недостаје радна снага, посебно у кампањи вађења и сортирања кромпира. Зато је ових дана на регионалном путу Рогатица–Борике права гужва. Људи свакодневно одлазе на Борике и раде на њивама као сезонци, као што многи иду у Србију у бербу малина – каже Планојевић.

Ипак, он упозорава да се проблеми јаве када кромпир добро роди, као ове године.

– Ми произвођачи управо смо обавили свој део посла, и то успешно. Сад је на Влади Републике Српске и њеном ресорном министарству да нам помогну у пласману, јер системски ништа није регулисано нити смо заштићени од трговаца који нуде кромпир изузетно лошег квалитета. Уз то, подстицајне мере чекамо и по годину дана, што дестимулише ову производњу која има велику развојну шансу за овдашњи брдско-планински крај – истиче Планојевић, додајући да препродавци ових дана на сарајевским пијацама купце обмањују натписима „оригинални борички кромпир” а да им, у ствари, нуде увозни изузетно лошег квалитета.

И то је један од разлога који произвођаче боричког кромпира тера да заједно и организовано приступе брендирању изузетно квалитетног производа који је и те како тражен на тржишту.