Златно време злата

ТОКОМ ТРОДНЕВНОГ БОРАВКА МЕЂУ ИЗРАЕЛЦИМА И ПАЛЕСТИНЦИМА амерички председник Џорџ Буш покушао је да што верније одигра улогу вечитог оптимисте. У жељи да остане упамћен као државник – миротворац – који је отворио пут за разрешење једног од кључних блискоисточних проблема Буш је упорно понављао да је сасвим реално очекивати да Израелци и Палестинци, већ до краја ове године, коначно закопају ратне секире и отпочну суживот у миру. Пажљиви хроничари најновијег Бушовог блискоисточног наступа забележили су само једну новину. Амерички председник први пут је затражио од Израела да окончана окупацију палестинских територија што је један од услова за стварање нове државе – Палестине. Све друго већ је виђено и не даје нимало основа за Бушов оптимизам.

Главни палестински саговорник америчког председника био је Махмуд Абас, човек без великог ауторитета и угледа, губитник у рату с Хамасом. Заиста је тешко замислити неки озбиљан мировни договор између Абаса и Израела у ситуацији када садашњи палестински председник нема приступ делу територије на коме живи његов народ, у овом случају појасу Газе. Уосталом и сам Буш је имао "окрњен" боравак међу Палестинцима. За разлику од Била Клинтона који је пре десет година свратио и у Газу садашњи шеф америчке државе морао је да се задовољи само посетом Абасовом упоришту у Рамали.

Ово није, међутим, једини проблем. Ту су и друга тешка питање: статус Јерусалима, судбина палестинских избеглица, будућност јеврејских насеља на окупираним територијама. У овом тренутку апсолутно је немогуће предвидети и понашање Сирије и Ирана.

Општој конфузији допринео је и сам Буш. Саветујући Абасу како је неопходно да палестинском народу у Гази понуди "визију" председник САД је отворио нове дилеме. Одмах се наметнуло питање да ли то становник Беле куће препоручује Абасу да отвори дијалог с хамасовцима, тренутно неприкосновеним владарима у појасу Газе. Уколико је то била порука јасно је да је Буш потпуно "промашио" тему. Ова екстремистичка групација на списку је терористичких организација а и САД и Израел одавно заступају тезу да "са терористима нема преговора". Или је, можда, мислио да је потребно да Палестинци више пију кока-колу и гледају само америчке филмове.

СВЕТ СЕ СВЕ ВИШЕ НАВИКАВА НА СКУПОЋУ. Вртоглави узлет нафте – један барел (159 литара) сасвим је близу цене од 100 долара – није једини пример. На тржишту племенитих метала злато је први пут "прескочило" психолошку границу од 900 долара за једну фину унцу (31,1034768 грама).

Овај историјски искорак потрајао је веома кратко, али је убедљиво потврдио тезу да је наступило златно време злата. Од јануара 2005. године цена злата је више него удвостручена а неки озбиљни аналитичари сматрају да се може очекивати наставак овог тренда. А то значи да би фина унца племенитог жутог метала ускоро могла да кошта и целих хиљаду долара.

Стручњаци процењују да је основни узрок великог бекства капитала у злато осетно слабљење долара. Уколико се ова прича настави можда ће бити промењена стара дилема – сламарица или девизна штедња. Нова парола могла би да гласи: боље златни зуб него зелене америчке новчанице. Осмех ће сигурно више да сија.

ПОКЕР ОКО АМЕРИЧКОГ РАКЕТНОГ ШТИТА У ЕВРОПИ СЕ НАСТАВЉА.

Показује се да намера САД да у Чешкој и Пољској постави ову "заштиту" и није тако лако изводљива.

Поред Русије која се и даље најоштрије противи америчкој жељи сада су свој глас подигли и Праг и Варшава. Не у жељи да "торпедују" главног савезнике с друге стране Атлантика већ да нешто ућаре.

У том покушају предњачи Пољска чији нови премијер Доналд Туск не скрива жељу да што боље наплати ову услугу Американцима. Вашингтону је већ испоручен  списак захтева који се односе на модернизацију пољске армије. Пољски медији су открили да Варшава, између осталог, тражи одбрамбене ракетне системе "Патриот" и приступ најмодернијој америчкој војној технологији.

Покушавајући да ојача позиције у предстојећим разговорима са Вашингтоном премијер Туск је потражио савезника па је посетио Чешку. У Прагу је Туск постигао договор са чешким премијером Мареком Тополанеком да две државе заједнички преговарају са Американцима. Суштину договора Тополанек је овако формулисао: "Нама је важнији квалитет од брзине" алудирајући на жељу САД да амерички радари и ракете стигну у Чешку и Варшаву у што краћем року.

У међувремену мења се и расположење Пољака и Чеха према америчком ракетном штиту. Прошле недеље појавила се, на пример, информација да је 150 хиљада Чеха потписало петицију против инсталирања америчког ракетног система на територије њихове државе.

Занимљиво је да амерички Конгрес није предвидео у овогодишњем буџету новац за постављање ракетног штита у Европи. Реч је, иначе, о великим парама – 3,5 милијарди долара.