Обновљен атеље мајстора

У години када прославља 40 година постојања, Музеј Паје Јовановића је обновљен и јуче је свечано отворен у присуству новинара и личности из света културе, а од данас, од 11 часова, доступан је свим љубитељима уметности. Радно време музеја (Краља Милана 21) за посетиоце је од уторка до петка од 11 до 19 сати, а суботом и недељом од 11 до 17.

Није случајно што је овај музеј свечано отворен управо јуче, на Дан Музеј града Београда (106 година постојања), у чијем саставу се и налази. Истом приликом градски музеј је представио и водич Музеја Паје Јовановића, чији је издавач. Не треба занемарити ни чињеницу да се све ово стекло у години у којој се обележава 150 година од рођења познатог српског сликара.

Мада ће, како је истакла и директорка Музеја града Београда Даница Јововић-Продановић, Музеј Паје Јовановића да заблиста пуним сјајем тек када буде пресељен у нову зграду градског музеја која ће према плану бити реконструисана за пет година, сада је то такође изузетан простор у коме љубитељи уметности могу да уживају.

Према речима Јасне Марковић, кустоса Музеја града Београда, у Музеј Паје Јовановића пренет је аутентичан амбијент уметниковог атељеа из Беча у коме је стварао и где је и умро 1957. године. Уз слике, ту су и делови стилског намештаја: комоде из 18. века, камини од жутог и љубичастог мермера такође из 18. века, огледало с позлаћеним орнаментисаним оквиром (19. век), наслоњаче из 18. и 19. века, портал из 16. века, док је на штафелају изложена његова последња слика: букет црвених ружа.  

Ту је и збирка „сликарских реквизита” (старо оружје, накит), палета и сликарске четке, затим скулптуре Енжалбера, Фалгијера и античке реплике из 19. века, лични и породични архивски фонд, рукопис „Мемоара”, приватна писма познаника и рођака, фотографије, библиотека… Према речима Јасне Марковић, много архивског материјала и преписке сачувано је захваљујући супрузи Паје Јовановића Хермини Јовановић.

Колекција слика у музеју представља изузетан споменички фонд. У музеју се чува 211 уметничких дела овог сликара. Стална поставка Музеја Паје Јовановића је сведочанство о амбијенту у коме се дешавао уметнички чин, о сусретима са важним историјским личностима, као и о времену и уметности која је у њему настајала, каже Јасна Марковић, која је и аутор текста у водичу кроз Музеј Паје Јовановића. Поставка укључује и слике са историјским темама, попут најмонументалнијег дела овог сликара „Крунисање цара Душана”.

Мада је, као што је познато, Паја Јовановић живот провео као грађанин великих европских метропола (Беча, Лондона, Минхена и Париза), остао је одан својој земљи и Београду. Рођен је у Вршцу 1859. године, а уметничку академију је завршио у Бечу као стипендиста Матице српске, тако да је у Београд је први пут дошао 1910. године на позив краља Петра Првог Карађорђевића.

Утиске о свом првом сусрету са српском престоницом описао је следећим речима: „За мало досаде на граници – преглед царине и пасоша – богато си награђен када воз са грмљавином протутњи савски мост, а Београд у зраку јутарњег сунца, као златом обасут појави се пред тобом…”

Београд, у коме се појавио као већ оформљен уметник, признат на европској ликовној сцени, остао је град коме се Паја Јовановић увек враћао, а 1950. године је започео преписку са управом Музеја града Београда око своје ликовне оставштине и отварања легата. Желео је да Београду остави „оно што би вредело чувати” од његовог рада и алата како би се направио један атеље, соба мајстора, занимљива за гледаоце који би желели да више сазнају о њему и његовом делу. Сада је та соба мајстора доступна свим љубитељима уметности.