Диплома београдска, каријера оксфордска

Диплома Београдског универзитета је Суботичанину Ендреју Шилију отворила врата Универзитета у Оксфорду и то само два месеца пошто је 1985. године докторирао на Математичком факултету у Београду. Он је за сада и једини математичар са територије бивше Југославије који је добио стално наставничко место у, ето, 800-годишњој историји чувеног енглеског универзитета. Његов син Федор одлучио је, међутим, да студира и живи у Београду.

– Иако је имао само две године када смо из Београда отишли у Енглеску, по завршетку средње школе у Оксфорду, одлучио је да студира у Београду где је пре годину и по дана успешно завршио студије драмских уметности (сценарио) – објашњава за наш лист професор Ендре Шили који са супругом и кћерком и даље живи и ради у Оксфорду.

Ендре је дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду 1978, са просеком 9.50, а магистарске студије из нумеричке анализе завршио је 1980, са просеком 10. Школску 1983/84. годину провео је, као стипендиста Британског савета, у Енглеској, прво на Универзитету у Редингу, а затим на Универзитету у Оксфорду. Потом се вратио у Београд где је на ПМФ-у докторирао марта 1985. Универзитет у Оксфорду му је одмах понудио сталан посао. Радио је прво као доцент, па као ванредни професор, а од 1999. је редовни професор.

Он није и једини стручњак са дипломом Београдског универзитета који је успео у Великој Британији. Ендре истиче да су људи из Србије "изузетно цењени, нарочито због широког и темељног образовања".

И донедавни проректор Београдског универзитета, а сада помоћник министра просвете за високо образовање и редовни професор Математичког факултета Александар Липковски указује на то да се на факултетима Универзитета у Београду стичу темељна општа знања и да је то једна од предности наших високошколских установа.

– У тим темељним теоријским знањима се чак и претерује – сматра Весна Морина која је својевремено дипломирала на београдском Економском факултету, а сада, као стручњак за финансијски менаџмент, ради у Франкфурту, у корпорацији за међународну трговину челиком.

Према њеном мишљењу, студентима у нашој земљи се недовољно пружају могућности да на факултетима стекну и практична знања каква стичу, рецимо, њихове колеге из Немачке. Зато је и она, као и многи други из Србије, у Немачкој морала да похађа додатне курсеве.

– На Економском факултету занемарени су, рецимо, предмети из области етике и психологије, а управо знања из тих области су од велике користи за преговарање и склапање послова. Добро је међутим то што се на београдском Економском факултету стичу одговарајућа знања из области права – сматра Весна и истиче да у Немачкој ипак има доста успешних људи различитих профила који су дипломирали на Београдском универзитету.