Тајна партизанове кћери

Енглески писац Луј де Бернијер ће током Сајма књига бити гост издавачке куће „Плато Books”. Представиће свој, први по реду, роман „Рат Дон Емануеловог доњег света” који је ова издавачка кућа управо објавила. Публика Де Бернијера памти по романима „Мандолина капетана Корелија” и „Птице без крила”. Када је пре четири године био у Београду наговестио нам је да пише роман о нашем поднебљу. Тај роман, „Партизанова кћи”, „Плато Books” је објавио прошле године.

Луј де Бернијер ће, иначе, сутра потписивати књиге у два термина: у 12.00 на штанду „Плато Books” у хали 1 Београдског сајма књига, и у 18.00 у књижари тог издавача у Кнез Михаиловој 48.

Испунили сте обећање. Књига „Партизанова кћи” је пред нама, а у њој...

…Средовечни Енглез који се заљубљује у младу Српкињу. Његову заинтересованост за њу она одржава тако што му из сусрета у сусрет прича делове своје животне приче.

Можемо ли направити паралелу са Шехерезадом? Каква је веза између причања прича и заљубљивања?

Да, Роза је дефинитивно Шехерезада. Постоји Колриџова песма „Антички морнар” у којој он зауставља људе, прича им приче и они не могу да се одвоје од њега. Имао сам њега на уму исто колико и Шехерезаду. Причање прича спаја људе.  

А да ли је Ваш роман заснован на истинитој причи?

Делио сам један руиниран стан са таквом женом давне 1970. године. Рекла ми је да ради као проститутка, и да је зарадила своју срећу. Имала је обичај да ми прича своје приче.

Да ли знате шта се десило са том женом која Вам је била инспирација за роман?

Не знам шта се десило са њом. Позвао сам је једног дана, а ње више није било. Причала је како би волела да оде назад у Београд и постане песникиња. Много је пушила, па се не бих зачудио и да више није жива. Као и већина Срба, вршила је самоубиство тим америчким цигаретама. Увек сам сматрао да је то глупо, зато што су ваше цигарете много јевтиније, а ефекат самоубијања је исти.

Да ли сте знали нешто о Југославији у то време?

Све што сам знао било је оно што ми је Роза причала. Она је још тада знала да ће се све срушити када Тита више не буде било. Али, потом сам морао да урадим много разних истраживања, историјских, културолошких, да бих написао роман.

Један од озбиљнијих проблема Вашег романа јестеинцестуозни однос јунакиње са оцем. То је прилично шокантан детаљ.

Ја не знам много о томе. Као што Роза каже, отац је први мушкарац у животу у кога се девојчица заљубљује. Имао сам једном девојку која ми је испричала да је имала сексуалне односе са оцем и није сматрала да ју је то пореметило у неком смислу. Желела је да ја пустим бркове како бих личио на њеног оца. А Роза је била та која је оца натерала на то и, уопште, та идеја ми се изродила из „Лолите”. Лолита је била та која је навела Хамберта Хамберта на секс и страст, што је супротно од оног што бисте ви очекивали.

Да нисте,  можда,желели да покажете разлику између енглеског пуританског друштва, с једне, и комунистичког с друге стране?  Које је боље?

Нисам правио никакве политичке закључке у роману. Велика предност капиталистичке економије јесте то што она ослобађа људски дух, а предност комунистичког уређења је то што су сви збринути и свако брине о сваком. Мислим да у савременој Европи ми имамо капиталистичка друштва са социјалистичком савешћу, и то је идеално. Заправо је савршен пример како су Маркс и Енгелс о томе мислили и писали, али нису успели да то до краја уобличе зато што нису предвидели како би капитализам заштитио себе на тај начин што би пробудио свест радника (у практичном смислу то је значило дати им права да гласају) и онда их, те раднике, преобратио у капиталисте.

Каква је била реакција енглеске публике на овај роман? Да ли је њима интересантно да читају о некој тамо Југославији,  која чак не постоји више?

Мислим да је највећи број људи читао ову књигу као тужну љубавну причу, а не као лекцију о Југославији, и то је и најбољи начина да се она разуме. Мислим да Британци имају много успомена на Југославију. То је била једина комунистичка земља у коју сте могли да идете на одмор без икаквих компликација, и ми смо веома поштовали Тита што се успротивио Русији и Стаљину. Мир који је Тито успоставио у целом региону веома је лепа и важна ствар. Постоји и носталгија према тој земљи која се распала и ја се надам да ће се једног дана у Европској унији појавити неки нови Тито јер нема места за национализам и верске нетрпељивости унутар Европске уније.     

Наташа Анђелковић

------------------------------------------------

Уврнути свет

Роман „Рат Дон Емануеловог доњег света” је први део Ваше „колумбијске трилогије”.  Свет који сте описали је прилично чудан?

Када сам имао осамнаест година провео сам годину дана у Колумбији и заљубио сам се у јужноамеричку књижевност. „Узео” сам колумбијски крајолик и уплео у њега много људи које сам познавао, али идеје о историји и политици моје замишљене земље – коју сам описао у овом роману и још два након њега –  узимао сам из многих земаља Јужне Америке. Тај свет који сам описао је стварно потпуно чудан и уврнут, али Јужна Америка је таква заправо.