Фантастика из пера домаћих писаца

Читаоци који у прози траже отклон од стварности на овогодишњем међународном београдском сајму књига могли су да нађу двадесетак нових наслова које, из света фантастике, потписују српски писци. Највећи број таквих књига поседује млади београдски издавач „Тардис” који, као један од главних адута издваја књигу „Малтешки шишмиш” покојног Љубомира Дамњановића. Овај роман, објављен десет година од смрти аутора, сачињавају приче о вампирској фамилији Сарић, и атмосфером подсећа на драме Душана Ковачевића зачињене фантастиком и хорором.

Осим „шишмиша”, „Тардис” између осталог нуди и дебитантске књиге „Доркаси” Мирјане Детелић, „Чувари севера” Неде Мандић-Спасојевић и „Пролаз” Биљане Малешевић, као и остварења старијих писаца фантастике: „Око за други свет” Радмила Анђелковића, „Краљеви” Зорана Јакшића и „Мрве под кожом” Александра Марковића.

– Када сам кренула у издаваштво, обећала сам себи да ћу објављивати искључиво књиге оних писаца које сматрам великим, те стога верујем да и дебитанти које „Тардис” штампа представљају будућност српске књижевности – каже Споменка Стефановић-Пулулу, власница и уредница „Тардиса”.

Неколико књига издвајамо из понуде „Паладина”, новог издавачког подухвата писца и преводиоца Горана Скробоње. Међу њима је и антологија прича домаћих аутора о урбаним легендама, под називом „Истините лажи”. Скробоња сматра да су последњих година границе међу традиционалним жанровима фантастике (научна фантастика, епска фантастика, хорор) прилично олабављене и да је у свету најактуелније нешто што се назива слипстрим. У питању је појам који је сковао амерички писац и теоретичар Брус Стерлинг, и који означава спој жанровске и главнотоковске књижевности.

– То је оно што настојим да пратим у едицији „Фрактали” издавачке куће „Паладин”, која укључује и антологије домаћих аутора – каже Скробоња. – У „Истинитим лажима” могу се наћи приче писаца као што су Ото Олтвањи, Зоран Ћирић, Дарко Тушевљаковић, Марко Пишев и други. Такође, за издања „Тардиса” могу да кажем да представљају најбоље од српског слипстрима.

Сличан подухват почео је издавач „Еверест медија” из Београда, покренувши едицију „Фантастична библиотека”. Она се састоји од осам књига, међу којима су „Библиотека” Зорана Живковића, „Страх и његов слуга” Мирјане Новаковић, „Багра дише” Илије Бакића и друге.

– Дубоко верујем у традицију српске фантастике и неопходност да и она добије своје право на равноправан живот – објашњава уредник Бобан Кнежевић зашто се одлучио на покретање овакве едиције. – Постојање фантастичког погледа на стварност мора се признати, а такође и особеност баш српских аутора. Фантастика је разводњен и тешко ухватљиви појам, а „Фантастична библиотека” нуди врло различите ауторе и приступе.

Ово је, свакако, врло продуктивна година за Бобана Кнежевића, и то не само као уредника и издавача, већ и као писца. Осим што „Тардис” објављује збирку његових, углавном старијих, прича под називом „Отисак звери у пепелу”, у издању „Алнарија” појављује му се нови научнофантастични роман „Последњи Србин”.

И најпродуктивнији домаћи издавач, „Лагуна” нуди фантастичну прозу из домаће радиности. Један од њихових главних адута јесте први роман нишког писца Дејана Стојиљковића, „Константиново раскршће”, који је управо овенчан наградом „Милош Црњански”. Радња књиге одвија се у Нишу, за време Другог светског рата, и зачињена је пророчанством о древном мачу, серијом убистава и вампирима.

„Порталибрис” је објавио наставак романа „Косингас” Александра Тешића, под називом „Бездањ”. Тешића су често називали српским Толкином, а његов роман епске фантастике српским „Господаром прстенова”, иако је „Косингас” заснован на српској митологији и историји.

У едицији „Прва књига” Матице српске објављена је књига „Последња авантура” Павла Зелића. То је збирка тринаест прича које обилују мотивима научне фантастике и хорора.