Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нигде Мађара, Словака и Словенаца

Нигде Мађара, Словака и Словенаца
Фото ЕПА

На листи 100 најбогатијих у посткомунистичким земљама средње и источне Европе, коју већ осам година саставља пољски часопис "Впрост", из средње Европе има 18 људи из две земље – 15 из Пољске и тројица из Чешке. Из Мађарске, Словачке и Словеније, занимљиво, нема ниједног на овој листи. Нико од тамошњих богаташа, дакле, не поседује имовину већу од 350 милиона долара, колико је, према подацима "Впроста", "тежак", последњи, то јест стоти на листи, Чех Здењек Бакала. "Впрост" има заиста солидну базу података о богаташима у посткомунистичким земљама коју прикупља не само из расположивих извора на Интернету и из медија, него и уз помоћ сарадника које има у већини ових земаља. Грешке се, наравно, догађају као што је то било лане, у случају Милана Јанковића, алијас Филипа Цептера, који се са имовином од милијарду долара нашао на 37. месту, но који је потом интервенисао и редакцији поднео документацију из које се видело да је његова имовина – осетно већа.

Грешка је исправљена у листи за ову годину, па је Цептер с богатством од четири милијарде долара заузео 16. место, иза 13 Руса и двојице Украјинаца.

Најбогатији у средњој Европи је, према овој листи, 38-годишњи Чех Петр Келнер (на 20. месту). Овај финансијски магнат, већински власник финансијске групације ППФ, "тежак" је 3,2 милијарде долара, мада овдашњи аналитичари сматрају да је потцењен за најмање једну милијарду. Јер, вредности ППФ, у коме он има удео од 90 одсто, није мања, како се процењује, од 100 милијарди круна, односно од 4,5 милијарди долара.

Келнер је, као и многи будући богаташи у региону, послове почео одмах после пада комунизма, продајући увозне копир-апарате, факсове и штампаче... На томе је зарадио почетни капитал којим је формирао ППФ (Први приватизациони фонд) у којем је прикупио акције грађана из купонске приватизације. Није, међутим, преварио акционаре као што је то учинио најпознатији чешки приватизациони тајкун Виктор Кожени (сада у бахамском затвору чека на екстрадицију Американцима) који их је по бекству из Чешке "заврнуо" за неколико стотина милиона долара. ППФ је власник највећег чешког осигурања – Ческа појиштовна. Доскора је држао Е-банку коју је продао Рајфајзен банци, са Хоум кредитом, који кредитира домаћинства. Направио је велики продор у Русију, што настоји да понови у Кини, док планове за експанзију осигурања у Србији од пре два-три месеца – више не помиње...

Други на листи Андреј Бабиш (700 милиона америчких долара, 69. место) пореклом је Словак и власник је великог хемијско-аграрног комплекса Агроферт, док је трећи Здењек Бакала, такође финансијски магнат, који се по повратку из емиграције обогатио захваљујући искуству које је тамо стекао.

Најбогатији Пољак Дмитро Фирташ (2,4 милијарде, 27. место) богатство је створио у Украјини у нафтно-гасном сектору, а онда послове ширио и у Пољској. За њега се тврди да је веома близак председнику Јушченку, али и чувеном шефу мафије Семјону Могилевичу... Други на листи је претходних седам година најбогатији Пољак Јан Кулчик (нафта, телекомуникације) који је, међутим, лане осиромашио (имовина му је пала са 1,83 на 1,36 милијарди), кажу, због поделе имовине после развода. Трећи је Роман Каркосик (1,2 млрд, 46. место) који се обогатио још у комунистичко време продајући дефицитарно пиво у баровима. четврти је Михал Соловов (1,2 млрд, 47) који је почео са 10.000 долара, тргујући половњацима из Немачке...

Још тројица Пољака на листи су власници имовине вредне преко милијарду долара. Нешто више од трећине Пољака на овој листи су емигранти из САД и западне Европе који су донели знање, а у неким случајевима и почетни капитал.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.