Докторе, хоћу да будем леп

Свега пет одсто пацијената када одлучи да промени нешто на свом лицу или телу, код пластичног хирурга дође са сликом омиљеног глумца или певача. Осталих 95 одсто људи тражи „измену” носа, ушију или груди на основу субјективног осећаја да би били лепши ако би се подвргли некој интервенцији, а са жељом да поврате самопоуздање. Овако доцент др Милан Јовановић, начелник реконструктивне хирургије Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију КЦС, објашњава тренутно стање у овој интересантној медицинској области, наглашавајући да се дешава да грађани понекад имају и чудне прохтеве.

Тако у ординацији пластичног хирурга има оних који су загазили у осму деценију живота а инсистирају да им се ураде корекције да би изгледали као да им је 20 година. Таквим захтевима немогуће је изаћи у сусрет, каже наш саговорник, као ни оним девојкама које инсистирају на повећању усана а да то уопште није прилагођено њиховом облику лица.

– Постоје две групе пацијената: они који имају оправдане захтеве и они који имају нереалне жеље. Чим пацијент уђе у ординацију, треба проценити његово психичко стање. Увек их питам шта желе, јер је циљ да буду задовољни. Опоравак рецимо код операција стављања силикона у груди траје две недеље, а оток пролази најкасније за четири месеца. Заблуде су да особа не сме да седне у авион или да рони ако има силиконе – рекао је др Јовановић.

Најчешће интервенције код младих узраста од 18 до 25 година тичу се „поправки” клемпавих ушију и „обликовања” кривог носа, а код жена највећа потражња је за повећањем груди. Од 33. године неки се одлучују за убризгавање ботокса, четрдесетогодишњаци долазе због „пеглања” и попуњавања бора, као и подмлађивања лица, а код оних нешто старијих популаран је фејслифтинг и затезање стомака.

– Пацијенти се осећају моћније када ураде естетску операцију. Они старији изгледају свежије и сигурнији су у себе, а млађи, који су због неког дефекта били повучени у себе, почињу да се враћају у нормалне животне токове. Није тачно да се овим интервенцијама подвргавају само естрадне звезде, јер нам долазе и људи са села – нагласио је др Јовановић.

Међутим, велики број грађана мора на операцију код пластичног хирурга због озбиљних здравствених проблема. Рецимо, догађало се да особа у саобраћајној несрећи остане без носа, па да је хитно неопходно направити му нови. Или, потребно је одмах реаговати када се код пацијента уочи рак коже и поткоже, тумор носа или неког другог органа.

– У 70 одсто случајева интервенције се морају урадити због појаве малигних обољења. Али лечимо и парализе лица. Дешава се да пацијенти не могу да затворе око, да имају тегобе због сушења рожњаче, што доводи до слепила, ту су и они који не могу да жваћу и причају, али и пацијенти са асиметричном мимиком мишића лица. Проблем је што људи не знају да могу да се лече, јер им поједини лекари кажу да ништа не може да се учини за њихово здравље – сматра наш саговорник.

Др Јовановић годишње оперише и 30 деце која су се родила без ува, па се у овом случају ради реконструкција ушне шкољке. Оно што треба нагласити јесте чињеница да пластични хирурзи могу да помогну и код дефеката на врату, глави, грудном кошу, шаци, тегобама због „спуштених” капака...

Д. Давидов-Кесар