Каријера као избор

Различити су мотиви зашто се многе жене радије одлучују за каријеру него за породицу. Једну групу дама на то просто живот натера, јер да би платиле све месечне трошкове добро знају да морају да раде од јутра до сутра. Друге су то саме желеле, јер је њихов сан одувек био да постану успешне пословне жене у области за коју су се школовале и мучиле да дођу до врха. Не треба заборавити ни оне које успевају добро да избалансирају приватни и пословни живот и које се труде да ниједна од ове две стране не трпи. Али, ту су и оне припаднице лепшег пола које, у жељи да забораве на проблеме који их муче, утеху налазе у целодневном раду, не дижући главу од компјутера, папира, пословних ручкова, разговора са клијентима...

Моја другарица Надица једна је од оних жена које никада нису размишљале о томе да ће најбоље године живота посветити послу. Али, догодило се то да се дечко којег је лудо волела оженио другом девојком и да је она тог тренутка кренула да се успешно пење „пирамидом успеха”. Има неколико мобилних телефона који стално звоне, не прође месец дана а да не отпутује на неку далеку дестинацију, и увек је радо виђена на свим угледним пријемима у Србији. Иако је увек тип-топ „скоцкана” и свесна тога да је мушкарци сматрају одличном приликом, она, додуше у ретким приликама, хоће да отвори душу, и спомене да баш и није срећна.

– Ако би Драган, мушкарац којег волим, тражио од мене да смањим темпо и напустим посао у којем сам изградила име, ја бих то учинила, јер ми је љубав важнија од било ког пословног успеха. Дубоко у себи знам да се то неће никада десити, јер он има своју породицу, али ставила сам му до знања да сам спремна да ризикујем све, родим му петоро деце и будем права породична жена – објашњава Надица.

Ако жена заиста жели да постане „неко и нешто”, то захтева велику жртву, много времена проведеног на послу, безброј добро направљених потеза, преговора са пословним партнерима и донетих послова компанији, али и читав склоп околности где спада и то да директори виде њену жртву и награде је за то добром платом и радним местом. За оне које пословни успеси не испуњавају, већ их доживљавају као успутне ствари, и које су у дубини душе спремне на корените промене, време је да то признају себи и направе корак који ће им учинити задовољство.

За праве животне одлуке никад није касно. Није важно да ли неко има 40 година, утабан живот и посао, већ да ли се осећа лоше због мора обавеза које има, а које му све мање причињавају задовољство. Сигурно да није лако, али некад треба преломити, кренути из почетка и наћи парче среће које недостаје.