Имплантатима исправљају кичму

Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица” уз подршку колега из Словеније биће укључен у јединствен пројекат који се реализује у сарадњи са земљама ЕУ, а на основу којих ће се добити сазнања какав је генетски код код људи који имају остеопорозу. Координатор пројекта за Србију биће примаријус др Бранко Сбутега, пи-ар ове куће, који наглашава да је остеопороза једна од најзначајнијих болести данашњице, и да ће у наредне три године овде бити прегледано 200 пацијената, урадиће им се лабораторијске анализе и измерити густина коштане масе. На тај начин биће испитивани генетски маркери и упоређивани с анализама у другим земљама, каже др Сбутега. Ово није једина новина о којој се ових дана разговара у институту на Бањици.

Планирано је да почне спровођење плана из области експерименталне хирургије, у сарадњи са колегама са Ветеринарског факултета. Професор др Слободан Славковић, директор установе, каже да ће у раду са животињама моћи да дођу до нових сазнања, јер се све озбиљне медицинске куће у свету баве експерименталном хирургијом. Циљ његовог повратка на функцију директора је да ојача одељења хирургије, али и да врати стари углед „Бањице” у лечењу спортских повреда и обољења. Због тога ће ових дана уследити преговори о сарадњи између ове куће и највећих спортских клубова, а затим ће бити формирано одељење са 20 постеља где би спортисти могли да се лече, опораве и што пре врате на такмичарска борилишта.

– Ова установа је доживела разне метаморфозе. По много чему је позната, једина има хируршко одељење за ортопедску онкологију. Циљ нам је да се то одељење измести и добије више простора, јер се из године у годину бележи пораст оболелих од малигних обољења. Најважније нам је да се по сваку цену код пацијента сачува екстремитет и његова функција. Велики проблем је када нам се пацијенти јаве у одмаклој фази болести, када не може да им се помогне у правој мери. Највећи пораз је када особи мора да се уради ампутација руке или ноге – истакао је др Славковић, који је почетком деведесетих година прошлог века оформио јединствени Спинални центар посвећен лечењу кичменог стуба.

(/slika2)Овде нису заобиђени ни најмлађи пацијенти, код којих се лече разни деформитети, а примењују се хируршке методе и уградња имплантата да би се, рецимо, код деце исправила кичма.

– Сигурно је да ћемо више пажње посветити и хирургији дегенеративних обољења кичме, јер је све више грађана који чим зађу у пету деценију живота имају тегобе. Чувена „болна крста” раније су била у запећку, а чињеница је да је, после главобоље, то у свету други здравствени проблем по учесталости. Што се дуже живи – брже се стари – сматра наш саговорник.

У Институту „Бањица” досад је урађено око 30.000 операција уградње вештачких зглобова, што др Славковић, поређења ради, каже да као да је оперисан због тог проблема читав један град попут Младеновца. Он напомиње да имају и једино одељење за лечење компликација и повреда по „Визаровој методи”, односно препорукама чувеног руског доктора код кога су школовани наши стручњаци, па се ту налазе пацијенти за које се сматра да су у „Бањицу” залутали после свих неуспеха српске ортопедије.

– Развијаћемо и област савремене микрохирургије. Тренд је у ортопедији да се што мање чека на операцију и што брже изађе из болнице. Наша предност је што наши хирурзи не „сваштаре”, већ се свако бави својом специјализованом облашћу. Заостајемо у погледу едукације. Прети опасност да спортском ортопедијом завлада просечност, јер млади лекари све мање читају и комуницирају са светом. То нас води корак уназад – истакао је директор „Бањице”.

Оно што боде очи кад се закорачи у ову кућу свакако је оронула зграда, у коју годинама није улагано. Др Славковић објашњава да објекат има проблема са старим електро и водоводним инсталацијама, прозорима, грејањем, дотрајалим апаратима... Најтежа је ситуација у операционом блоку и интензивним негама, али и одељењу за научноистраживачки рад, до којег се стиже „фелинијевским” ходником, са чијих је зидова малтер отпао, а влага оставила трага.

– Апарати су нам стари по три деценије, а на Западу их отписују после пет година. Држава би требало да одвоји део новца и да нам помогне да санирамо оно што је најпроблематичније. У последњих 10 година овде ни цигла није донета. Немамо могућност ни да чувамо стару документацију пацијената, а све то треба дигитализовати – додао је наш саговорник.

Данијела Давидов-Кесар