У част дописника

На 51. годишњицу рађања телевизије у Србији, Радио-телевизија Србије прославила је први рођендан свог најмлађег програма. Сама је том датуму придала велики значај у настојању да га тако схвате и као таквог поздраве и сви претплатници Јавног сервиса.

А реч је о дигиталном програму који је, засад, доступан само малом броју гледалаца јер пријем сигнала захтева посебну опрему и само претплатницима оних кабловских дистрибутера који су новорођенче РТС-а сместили у свој пакет.

Прошлогодишње увођење у употребу нове ТВ технологије на једном експерименталном каналу разумљива је и благовремена одлука РТС-а с обзиром на то да, према европским прописима, потпуна дигитализација 2012. године постаје обавезна за све ТВ емитере на континенту. Али оно што тај потез РТС-а чини посебно вредним хвале јесте чињеница да је први простор за „дигитално оштре” слике и исти такав звук уступљен емисијама из културе и уметности. Створен је тако својеврстан арт канал на ком се висок квалитет садржаја прикладно спаја с високим техничким стандардима, те се у сваком смислу добија веома ексклузивна ТВ понуда.

Истовремено, прегалачка екипа „Трезора” домишљато је обележила Дан телевизије показујући ново и подсећајући на старо. У модерне студије и савремено опремљене радне просторе Јавног РТВ сервиса довела је спикере да, из новина од пре пола века, читају текстове, репортаже, па и хумореске о првим данима тог чуда званог телевизија.

Али ништа технолошка чудеса не могу без људи – па се „Трезор” опет добро сетио да подсети на дописнике. Два издања посветио је професионалцима који на екран не износе уметничке прерађевине живота већ сиров и суров живот сам. Но и он је у пробраним дописничким прилозима бивао уметнички надреалан, апсурдан, хуморан, трагичан. Из двадесет дописништава стигле су приче сетне и забавне, тмурне и смешне – о кревету на крову и о печуркама у барутани, о швајцарском сиру у шумадијском и о олимпијским медаљама у војвођанском селу… Говориле су о руској невести прибављеној преко огласа, о томе за шта све у транспортне, пољопривредне и свакојаке друге сврхе може да служи аутомобил марке „вартбург”, како се сналазе становници званично најсиромашније општине Трговиште, а како Пештерци у снегу и леду…

Иако, као често досад, нагло прекинута поновним укључењем у директан пренос заседања Народне скупштине, емисија је, срећом, стигла да помене допринос и заслуге дописника за информативност програма РТС-а, те да ће најбољима међу њима поново бити додељиване награде „Зоран Амиџић” (новинару) и „Раде Радошевић” (сниматељу) у знак сећања на колеге које су страдале на службеном задатку.

Чија год да је та иницијатива, донеће добра целој кући. Подизаће мотивацију оних којима је задатак да о Србији говоре с терена, а не из ТВ студија, којима је пут до статуса ТВ звезде затворен јер не пропитују министре и посланике и не ћаскају с певачицама и глумицама, којима је истраживачки и критички приступ појавама отежан јер су локални моћници често опаснији и осветољубивији, па и заштићенији од других.