Сликаркини кључеви снова

Рафинирана осећајност, метафизички стил и иконографија заснована на дубокој, личној симболици, уз незаобилазно присуство фантазмагорије – изречено се може односити само на једну жену, уметницу, једну од највећих српских сликарки, Милену Павловић Барили. Управо њој, чија се стогодишњица рођења обележава ове године, посвећена је изложба „Кључеви снова” која је отворена у Италијанском институту за културу и која ће бити доступна публици до 12. децембра. У истом простору, у среду, 9. децембра, биће представљена и књига „Милена Павловић Барили EX POST”, зборник о њеном свеукупном уметничком опусу.

Музеј савремене уметности располаже са 15 слика, можда и најбољих дела Барилијеве, које је брижљиво сакупио Миодраг Протић, један од оснивача овог музеја, посредством непосредног контакта са Миленином мајком Даницом. Управо тих 15 слика изложено је на овој изложби која је, претходно, гостовала у Новом Саду а која ће потом ићи у Париз па затим и у Краљево и друге градове широм Србије, као део пројекта представљања колекција Музеја савремене уметности у време његовог реновирања.

– Дела о којима говоримо, господин Протић изабрао је као најкарактеристичнија, и она на најбољи начин воде посетиоце кроз цели опус Барилијеве. Од београдског и минхенског периода и фазе њеног школовања, преко париско-римског периода који карактеришу магичност, линеарност и јасан симболички систем, до метафизичког периода са богатом и препознатљивом иконографијом и, на крају, америчког периода, обележеног контрастима. Неке од ових слика биле су доступне јавности на појединим изложбама али никада све заједно, одједном, као сада – каже за „Политику” Жана Гвозденовић, кустос изложбе и Музеја савремене уметности, додајући да „управо то изложбу и чини ексклузивном”.

Уметнички рад Барилијеве, јасног и неоспорног квалитета и значаја, припада српском и европском сликарству тридесетих година и може се повезати са идејама инспирисаним метафизичким сликарством Де Кирика и Алберта Савинија али и са умереним надреализмом и постнадреализмом и Пикасовим класичним периодом. Међутим, оно што је издваја од свих поменутих праваца и утицаја јесте унутрашња јединственост која Миленина дела чини препознатљивим на први поглед. Међутим, иако познат, признат и хваљен у домаћим уметничким круговима, рад Барилијеве, чини се, није адекватно представљен на међународној сцени, због чега ће изложба у Паризу, на којој ће, из безбедносних разлога, уместо оригинала бити изложене репродукције са објашњењима, у облику специјалних паноа, имати посебан задатак.

– Пошто изложбени простор нашег културног центра у Паризу не испуњава све неопходне безбедносне параметре које би оваква изложба морала да има, одлучили смо се за изложбене паное, који заправо представљају савремен начин приказивања путујућих изложби каква је ова. На овај начин, поред обележавања већ поменутог важног јубилеја, желимо да подстакнемо такозвани „излазак Милене у свет”, како би њена дела била интензивније укључена и контекстуализована на савременој интернационалној сцени – објашњава Гвозденовићева.