Очување вредности

Када се Б92, један од националних ТВ емитера, одлучио за оснивање посебног Инфо канала, била је јасна власничка и уредничка намера да се овим потезом матични програм делимично растерети свог основног и ослободи за другачије садржаје. За „Великог брата” и сличне ријалити помодности, на пример.

Али, најбоље и најпрестижније информативне емисије ове медијске куће („Утисак недеље”, „Инсајдер”, „Реакција”, „Стање нације”, доскора „Полиграф”), задржане су у „менију” јер без њих нити би Б92 очувао своју препознатљивост на пренатрпаној медијској сцени нити би оправдао фреквенцију која му је додељена за одређени програмски концепт.

Ово искуство могло би користити и Радио-телевизији Србије. Покретање дигиталног програма, као својеврсног арт канала, засад представља добродошло проширење простора за културу и уметност. Постоји, међутим, оправдана бојазан да би он на Јавном сервису могао постати готово једини за емисије из тог домена – а најбоље би управо морале да остану на Првом или Другом програму као белези оног што РТС јесте или би бар требало да буде.

Такав један „заштитни знак” је месечни музички магазин „Недељом увече” (раније „Суботом увече”) који је двестотом емисијом обележио и двадесет година постојања. Комбинујући жива извођења с разговорима у студију, гласање за топ листу, извештавање о догађајима код нас и у свету, најаве концерата, приказе „носача звука”, стручних часописа, књига... ова емисија је искористила разноврсна, но једноставна а делотворна телевизијска својства за бављење озбиљном (уметничком, класичном) музиком. Таквој колажној форми стално јединство стила обезбедили су уредничка рука Снежане Николајевић и водитељски манир Дејана Ђуровића. Редитељи су се у међувремену мењали. Зависно од личних склоности, с мање или више отклона од конвенционалног „сликања музике”, изражајни језик медија стављали су, свако на свој начин, у службу заједничке идеје водиље. A сврха ове серије одувек је била да пружи задовољство онима који ту врсту музике воле – и да учини да таквих буде што више. Популаризација, дакле. Али без баналне нападности, дидактичности или целомудрености, већ префињено, срдачно, присно.

„Недељом увече” приказује се на Другом програму, као већина емисија из културе. И да су два РТС-ова програма теоријски профилисана јасније но што јесу, то за важећу праксу нема никаквог значаја. „Реметилачки” фактори програмског планирања и прерасподеле садржаја првенствено су директни преноси заседања Народне скупштине, а затим директни преноси спортских такмичења. Оно што због тога нестаје са екрана по правилу су емисије из културе и уметности, образовања и науке.

Чак и у долазећем времену, које обећава неограничен број канала и њихову неограничену доступност, неће се, по свој прилици, ТВ понуда свести само на специјализоване програме. Али бар до тада од Јавног РТВ сервиса с правом се очекује да свој основни програм гради на равнотежи информативног, културног, образовног и забавног. У противном, губи смисао постојања.