Слике Паје Јовановића у Галерији САНУ

Век и по од рођења знаменитог српског сликара Паје Јовановића (1859–1957) биће обележен централном изложбом „Паја Јовановић / Paul Jovanovich”, коју ће свечано отворити српски министар културе Небојша Брадић сутра увече у 19 часова у Галерији САНУ у Београду. Поздравну реч упутиће посетиоцима др Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја, и академик Динко Давидов.

Изложба у реализацији Народног музеја моћи ће да се види до 21. фебруара 2010, чини је 97 дела ствараних у распону од пет деценија, а избор и концепт поставке осмислио је Петар Петровић, виши кустос Народног музеја у Београду. Радови на изложби чији је донатор Привредна банка Београд репрезентују четири кључне теме сликаревог опуса, укључујући позната и чувена остварења која су освојила значајне награде. Публици ће бити представљено Јовановићево стваралаштво са акцентом на мотиве из живота балканских народа, затим историјске композиције, илустрације народних епских песама, портрети, предели, актови и студије. Изложена дела се иначе налазе у збиркама београдског Народног музеја, Музеја града Београда, Галерије Матице српске из Новог Сада, Уметничке збирке САНУ, Народног музеја у Панчеву и Зрењанину, Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, Историјског музеја Србије и у приватном власништву. Овом приликом биће објављена и двотомна монографија о Паји Јовановићу, која обухвата каталог свих његових радова, чији је извршни издавач Музеј града Београда. Инспиративан оквир за разумевање стваралаштва Паје Јовановића понудио је, у каталогу који прати изложбу, проф. Др Мирослав Тимотијевић, професор Филозофског факултета у Београду.

Као и увек током трајања оваквих значајних изложби, биће организовани различити програми намењени свим генерацијама у виду предавања, стручних вођења кроз изложбу, пројекција филмова и активности Дечјег клуба Народног музеја.

Паја Јовановић, српски сликар, представник академског реализма, рођен је у Вршцу, школовао се на уметничкој академији у Бечу. Живео је и стварао на релацији Београд–Беч, насликао је бројне портрете знаменитих савременика, жанр сцене са националним мотивима као и историјске композиције са националном тематиком. У његова најпознатија дела убрајају се „Крунисање цара Душана”, „Женидба цара Душана” Портрет Михајла Пупина, „Борба петлова”...