Стручњаци већају о судбини Зоо-врта

О судбини Врта добре наде у наредних шест месеци већаће стручњаци из разних области који чине комисију за Београдски зоолошки врт. У том року, како је јуче најавио Јасенко Лазовић, члан Градског већа и председник комисије, намеравају да проуче правне списе предузећа, могуће облике његове трансформације и разговарају о локацијама где би калемегдански животињски дом евентуално био пресељен. 

Поред градских предузећа и Скупштине града, чланови комисије су и представници Владе Србије, професори домаћих факултета и међународних организација, као и београдског, палићког, зоо-вртова из Немачке, Русије и Холандије.

– Покушаћемо да остваримо идеју Зорана Алимпића, в.д. градоначелника, и уз помоћ стручњака размотримо рад Зоо-врта, па на основу тога донесемо одлуку о његовом функционисању, која ће бити најповољнија и за посетиоце и за животиње калемегданског станишта. Сагледаћемо све предлоге, оптимисти смо и надамо се да ће изабрано решење бити најбоље, што је и намера, а не да удовољавамо захтевима појединаца. Настојаћемо да разоткријемо и све тачке у којима се чланови комисије не слажу и предочимо их јавности. Храбри чињеница да су се у овој комисији удружиле све стране. Без обзира на то шта се догађало раније, кренућемо од нулте тачке и размотрити идеје о раду Врта од пре десетак година, као и оне из последњих месеци – истакао је Лазовић.

Решење о стварању комисије донето је крајем прошле године, а Лазовић се нада да ће се, због мноштва питања и дилема, њени чланови што чешће састајати. Као и Алимпић, он није имао коментар на питања о тужбама које је Вук Бојовић, директор Зоо-врта, недавно покренуо против Скупштине града, због, како каже, уклањања локала из овог станишта и остављања без посла педесетак радника.

Алимпић је рекао да, од када је он в.д. градоначелника, не постоји било какав сукоб између представника града и Зоолошког врта.

– Свашта је писано у новинама о томе, а ништа се посебно није догодило. Задатак комисије је да стручно сагледа све могућности будућег функционисања Врта добре наде и одлучи се за најбољу. Немојте ме питати шта мислимо о томе да ли Врт треба да се пресели, или остане на садашњој локацији, јер да сам хтео сам да одлучујем не бих иницирао формирање комисије, чекам одлуку њених чланова – био је изричит Алимпић.

Ни Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, није био расположен за разговор о могућој промени локације и будућности Зоо-врта.

– Радо бих вам помогао, али не коментаришем ту тему. Зовите Јасенка Лазовића, он је задужен за то – био је љубазан Бобић.

Вук Бојовић, међутим, потпуно је сигуран да неће бити пресељења Врта добре наде који по квалитету, каже, нимало не одскаче од осталих европских „домова животиња”. За прибављање дозвола и остале послове око пресељења, према његовој процени и искуствима које су му пренели директори страних зоо-вртова, треба десет година и око пола милијарде евра. Нада се, каже, да ће комисија, између осталог, размотрити питање враћања калемегданског врта у предратне границе, од капије Еугена Савојског до Видин капије.

– Стварање ове комисије је одличан потез, за шта је најзаслужнији Драган Ђилас, министар без портфеља у Влади Србије. Времена су се променила, јер се појавио неко ко разуме шта је потребно Београду. Пре 72 године никоме није сметало да Врт буде на Калемегдану, документовано је тада да он није јавна површина, а сада је одједном то проблем. Не могу такве одлуке да се мењају од власти до власти. Новац је главни разлог за приче о пресељењу Врта, не брину представници власти за животиње. Не занима их што добијамо похвале од света и што смо проглашени за супербренд Србије. Служба за информисање Скупштине града шири дезинформације о Зоолошком врту, имам доказе за то и судске власти ће да потврде. Имали смо све дозволе градских служби за постављање киоска и опет су их уклонили. Тужио сам их, нећу се смирити док не добијем надокнаду за то, макар ишао до суда у Стразбуру – узбуђено каже Бојовић.