Шумадијски чај за двоје

Наслов „Tea for two” (Чај за двоје) неке ће подсетити на популарну истоимену песму из далеке 1925. године, неке на чувени филм са Дорис Деј из 1950. године, а неке на албум са музичким нумерама из поменутог филма. Дизајнера Небојшу Момчиловића ове речи подсетиле су на чај који се може пити само у Србији, онај „шумадијски”, па је за истоимени конкурс у оквиру пројекта „Artzept” дизајнирао сет зa кувану ракију, за који је пред крај прошле године у Паризу добио прву награду „Zepter International design award”.

Пројекат „Artzept”, у оквиру којег се сваке године расписује интернационални конкурс за дизајн употребних предмета, према речима Гордане Бибе Марковић, уметничког директора, настао је 2004. године, на иницијативу Мадлене Цептер, са идејом да се стимулише креативност и подрже изузетни таленти на пољу дизајна. Сваке године конкурс има нову тему, 2009. године то је била „Tea for two”, а уметници су имали задатак да осмисле оригиналан дизајн сета за чај – комплет чајника и две чаше. За протеклих шест година, колико се награда, чији је новчани износ знатан (прво место – 10.000 евра, друго место – 4.000 евра и треће – 3.000 евра) додељује, сам избор и изложба најбољих радова која се потом организује у галеријама компаније „Zepter” широм Старог континента, постали су један од престижнијих догађаја у свету дизајна у Европи.

Гордана Биба Марковић, која је уз Борека Шипека, Карла Магнолија и Бендика Торвина учествовала у раду жирија, објашњава да је тема конкурса осмишљена у жељи да се споји уметничка инвенција и планетарни обичај испијања чаја.

„У прошлој години анимирали смо више стотина дизајнера, међу којима је и осам из Србије, који су конкурисали за награде. Од 90 радова у ужем избору рад Небојше Момчиловића био је најоригиналнији. Момчиловићево решење одликује се кубистичком формом, без етноелемената, што рад чија је инспирација један народни обичај и чини упечатљивим”, каже Биба Марковић.

Небојша Момчиловић каже да се у раду на овом комплету за чај руководио једноставношћу, што је и својствено његовом карактеру. „Када нема декора и китњастих елемената квалитет долази до изражаја и постаје основно мерило за оцену уметничког рада. Да би се популарисала српска народна традиција не мора неизоставно ту да буду опанчићи. Наш дух може да се прикаже и другачије, модерније. Било би лепо да се у скорије време према овом решењу произведе цела линија, која ће бити доступна јавности, па чак и да можда постане сувенир а шумадијски чак препознатљив бренд”, објашњава наш саговорник.  

Протеклих 25 година професионалног рада на пољу дизајна Момчиловић, који је данас председник дизајн секције УЛУПДС-а, провео је већим делом у златари „Мајданпек”, радећи на изради стоних посуда од сребра и метала. Последње три године ради самостално, трудећи се да дух нашег народа опредмети кроз иновативна решења употребних предмета. Добитник је бројних награда и учесник неколико Октобарских салона.

Моји преци пореклом су из Шумадије, са Власинског језера, па ме корени вуку у правцу опредметњивања традиције. Сматрам да ми и те како имамо шта да понудимо свету, само немамо много прилика да ту нашу понуду промовишемо. Овај пројекат и промоција радова у галеријама широм Европе редак је и добар потез. Било би добро да их буде више, закључује Момчиловић.