ИРЕНА СИМОНУТИ

Иако је широм света распрострањено мишљење да су сви уметници сујеверни, бављење уметношћу ипак то не подразумева. Наравно, нису ретки ни музичари, а ни глумци који имају читав ритуал пред сваки излазак на сцену. Поред Марије Калас која је увек морала да за сваку премијеру од супруга добије нов накит који је носила као амајлију, а касније те огрлице или минђуше називала по именима опера на којима их је први пут носила, један од најпознатијих тенора, Лучано Павароти, никада није могао да пева уколико не би претходно на позорници пронашао искривљени ексер. На срећу, и поред подуже листе познатих, али и сујеверних уметника, овакво или слично понашање није правило.

И мени би било много лакше да верујем да ће низ обављених радњи или понесена амајлија осигурати добар концерт. Још као мала, научила сам да преузимам одговорност за све своје поступке, да већина ствари у мом животу зависи од мене саме и да се што мање ослањам на друге. Уживам у свом послу, у сваком тренутку проведеном са људима које волим покушавајући да и себи и другима учиним живот лепшим, а да се при томе не плашим  да покажем да сам срећна.

Приметила сам да се неке сујеверне особе боје да искажу истинску радост и оптимизам из страха да ће привући зле силе које ће им донети невољу. Мислим да су такви људи лишени уживања у најлепшим тренуцима у животу, који би могли да им дају снагу и наду када им срећа окрене леђа. А када ипак једном наступе тешки дани, обраћају се разним видовњацима и врачарама, немајући снаге да управљају сопственим животом.

Сматрам да сујеверје нема никакве везе ни са годинама, нити са образовањем. У свом окружењу имам пријатеље који су одлични стручњаци, говоре много језика, имају различита интересовања и дивни су људи, али и поред тога заобилазе целу улицу када им црна мачка пређе пут или се одмах хватају за дугме чим угледају оџачара. Уопште ми не сметају ти њихови мали обичаји, нити видим ишта лоше у таквом ставу јер свако од нас има право да бира шта ће га водити у животу.

Чак и двојица веома уважених и признатих људи као што су били писац Јохан Волфганг фон Гете (1749–1832) и филозоф Едмунд Бурке (1729–1797), иако савременици, разликовали су се у својим мишљењима. Док је Гете рекао да је "сујеверје поезија живота",  Бурке је сматрао да је оно "религија слабе свести".

Виолинисткиња