Игор Васиљев: У испегланој кошуљи

Тали– типичан индијски оброк који се састоји од сервираних пуно малих посуда са различитим јелима и сосовима које онда комбинујете са пиринчем или ћапатима, можда најбоље описује моје двоипомесечно путовање по Индији, како је то дефинисао мој сапутник, диригент Премил Петровић – каже Игор Васиљев чија је изложба фотографија „Хотел Шри Нивас” отворена у галерији „Артгет” у Културном центру Београда.

Фотографије, настале на ауторовом путовању кроз Индију и Непал у зиму 2008/09, које ће бити изложене до 30. јануара, могле би се поделити у три групе. Прву, коју чине фотографије обиља атрактивних мотива, уз изражен колорит, другу, у којој су представљени призори празних простора, архитектонски и ликовно сведенијих, и трећу, на прелазу из прве у другу, са статичним призорима људи у сведеним просторима. Овакав изложбени концепт, чини се, савршено одговара прихваћеној представи о Индији као земљи са хиљаду супротности, што Васиљев, донекле, и потврђује.

 –Сама подела на групе отвара поље асоцијација на разне облике контраста:незамисливе социјалне разлике, разлике између животних околности и животног става, између распалих фасада слама, бедних, трошних кућица, и чисте испеглане кошуље уз неговану фризуру и достојанствено држање становника тог истог слама, којизаиста јесу једна од главних карактеристика савременог индијског друштва, каже аутор и

додаје, да фотографије нису настале са предумишљајем да би се искористиле, већ да му је чин фотографисања омогућио да се приближи призору који посматра кроз објектив, да буде присутан у слици у тренутку стварања слике.

Изaбране представе у већој или мањој мери условљене су ауторовим дугогодишњим бављењем позоришном сценографијом.

–У том не-осмишљеном фотографисању оно што усмерава поглед и зауставља га на одређеном призору, свакако је великим делом трасираномојом навиком сакупљања визуелних исечака.Ради се о фрагментима које у својој професионалној свакодневици користим као градивни материјал за конципирање и реализацију сценских простора. Тај материјал се комбинује са разним примерцима нађених визуелних материјала, као интернет, часописи и слично, и употребљава се на неколико начина, објашњава Васиљев, говорећи о међуповезаности бављења сценографијом и фотографијом, коју критика истиче као карактеристику његовог рада, оцењујући да Васиљев свет схвата као велики театар чудесног.

Једна од ситуација којој је током путовања присуствовао управо је сликовит пример тог „чудесног”.

– Моја другарица, која већ неко време живи у Индији и ради за Гете институт, разговара телефоном. Разговор звучи, отприлике, овако: „...Да молим...Да... Један Ом, један Саду, једна Нирвана, један Кришна и један Вишну... Хвала.” Ко није погодио– ради се о наручивању пице. Свето и профано се овде прожимају!

Васиљев, који је дипломирао сценографију на Факултету примењених уметности у Београду, потписао је бројне сценографије и видео радове за опере, балете, луткарска и драмска позоришна дела. Поред фотографије, бави се и графичким дизајном и електроакустичном музиком.

М. Димитријевић