Хитлер је волео Шекспира

„Адолф Хитлер био је страствен читалац, а у књигама је трагао за тезама које би подупирале његове политичке идеје”, рекао је писац Душан Цицвара представљајући садржај књиге Тимотија Рајбака „Хитлерова лична библиотека”, у Дому културе Студентски град. „Половину његове библиотеке чинило је штиво о ратним подвизима и војним тактикама. Ценио је Шекспира, и волео Робинсона Крусоа, Дон Кихота и Винетуа.”

Рајбак на почетку наводи досетку Валтера Бењамина, која каже да можемо да оценимо какав је неко човек био, уколико имамо целокупну његову библиотеку. „Библиотека о којој Рајбак пише није потпуна, па не можемо знати да ли су баш ове књиге обликовале Хитлеров ум, као што поднаслов поручује. Али овде је представљено девет књига које је Хитлер сигурно читао, у којима је оставио белешке, и које су заиста утицале на њега”, објаснио је Црнковић.

Преводилац је додао и да је ауторов приступ скрупулозан, без трунке сензационализма, јер је и сам Рајнбак истицао да презире морбидни воајеризам. То је био и разлог што се није осврнуо на Хитлерову склоност ка окултним истраживањима.

Према писцу Филипу Давиду то би могао да буде недостатак ове књиге. Давид је подсетио на чињеницу да је велики утицај на Хитлера извршио Дитрих Екарт, чувени мистик, езотерик, наркоман и песник, а да постоје тезе да је немачки вођа био само медиј иза кога су постојале некакве зле силе.

„Но, Рајбакова књига је занимљива јер пружа могућност да завиримо у Хитлеров ум, и покушамо да схватимо како је могуће да је један човек учинио толико злочина”, рекао је Давид. „То је објашњавано на разне начине. На пример, да је Хитлер патолошка личност, што је рецимо тврдио Ерих Фром у „Анатомији људске деструктивности”. Дејвид Луис је у књизи „Човек који је створио Хитлера” изнео тезу да је он под хипнозом уобразио да је нови месија.”

Давид је упозорио да су све ове теорије ограничене, и да је Хитлер последица културног модела који је у Немачкој постојао сто педесет година. „Он се дивио писцима као што су Гете, Шопенхауер, Фихте али узимао је од њих оно што је било споредно, и можда најгоре, а то је антисемитизам. Доста пре Хитлера развијана је идеја да постоје народи више расе, и народи ниже расе. Када је рат почео, људи који су одрасли у том културном моделу били су спремни да изврше гнусне злочине”, објаснио је Давид, оценивши да Рајнбаково дело и не говори толико о књигамa, колико о људима са којима се Хитлер сретао, и који су утицали на њега дајући тако ширу слику о настанку нацистичког покрета, и о културном моделу у којем је настао.