Петиција за спас „ваљевске Грачанице”

Ваљево – Петиција која се ових дана води на интернет странама под називом „Сачувајмо ваљевску Грачаницу“ још једном је отворила причу о томе да ли су такозване капиталне инвестиције „чудовишта“ која немају милости и разумевања за било ког другог осим за себе. Још пре две године епископ Ваљевске епархије Милутин тражио је од Владе Србије милост за најстарији храм у овом крају цркву Грачаницу грађену у време Немањића, али ни неколико месеци од почетка пуњења акумулације конкретног одговора нема. Одговор нису добили ни ваљевски хидрогеолози, као ни бивши председник СО.

Страх да би већ на пролеће храм могао да се нађе под водом ипак је „омекшао“ Љубомир Муцић, директор ЈП „Колубара-Ровни“, који каже да ће елаборат о измештању цркве бити урађен у најкраћем могућем року.

– Нити ће Грачаница бити срушена, нити ће бити потопљена како се страхује, пошто пробно пуњење вештачког језера почиње тек крајем ове године. У елаборату о експропријацији земљишта за потребе хидроакумулације јасно стоји да се Грачаница премешта на другу локацију у селу Брезовице, и то у обиму у којем је то могуће. Чим почне грађевинска сезона стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Ваљева почеће испитивања на цркви Светог архангела Михаила обијањем малтера. Након тога у најкраћем року биће урађен елаборат о њеном измештању и нема бојазни да ће у међувремену вода доћи до коте на којој се налази. Пробно пуњење језера почеће тек крајем ове године и проћи ће доста времена док ниво воде дође до критичне тачке. Дакле, имамо довољно времена да све урадимо – објашњава директор Муцић.

Хоће ли оваквим сценариом бити задовољни потписници петиције међу којима је, поред оних из Србије, и велики број из европских, али и из прекоморских земаља као што су САД и Аустралија, још не можемо поуздано рећи. Што се тиче Ваљевске епархије, из ње је од Владе Србије затражено да се пуњење акумулације Ровни заустави на коти 333, уместо на пројектована 364 метра, како би црква Грачаница била сачувана на постојећој локацији и амбијенту.

Ваљевски хидрогеолози, који су уз подршку својих колега из најпрестижнијих српских институција били од почетка против изградње акумулације, такође сматрају да је њене пројектоване габарите неопходно кориговати и ниво воде заустави на коти 333. Инжењер Драган Петровић објашњава да због игнорисања струке код градње „диносауруса“ као што је акумулација Ровни проблеме је било немогуће избећи. Он и његове колеге страхују и због потенцијалних накнадних невоља, на шта су упозоравали у више наврата локалну и републичку власт, као и инвеститоре, да ситуација буде вишеструко погоршана.

– По ко зна који пут тражили смо да се уради студија о утицају будуће водене акумулације на микроклиму и човекову околину. Посебно смо упозорили на то да ће од ње бити угрожене изузетно квалитетне племените подземне воде и извори који су један од најдрагоценијих ресурса ваљевског краја. Предочавали смо искуства са сличним бранама у свету које се по правилу у времену од 30 година до те мере девастирају да постају обичне баре са водом најгорег квалитета. Упозоравали смо и на безбедносне околности, јер се брана налази на сеизмички активном подручју, али и на њену економску нелогичност, јер по мом дубоком убеђењу, уз протеклих 20 година, колико траје њена градња, биће потребно још толико да се обезбеде средства и изграде цевоводи до корисника – наглашава инжењер Петровић, који каже да прича о акумулацији Ровни још није завршена.

Иначе, брана Ровни висине 75 метара и са запремином од 50 милиона кубних метара воде налази се на 13 километара југозападно од Ваљева. Из ње и регионалног хидросистема водом ће се снабдевати већина општина у Колубарском округу, Лазаревац и термоелектрана „Колубара Б“ у Каленићу код Уба.