Муке инвеститора Илије

Са нове аутобуске станице у Новом Саду коју је изградио Илија Девић, купац предузећа АТП „Војводина”, већ више од годину дана није кренуо ниједан аутобус. У саму зграду станице, нових 30 аутобуса, повећање броја линија за трећину, заступништво за продају и сервис аутобуса „мерцедес” и „зетра” Девић је уложио око 30 милиона евра. Фирма је у стечају, а Илија Девић ових дана с нестрпљењем чека да види какву су му судбину скројили повериоци.

Нова аутобуска станица никада није радила пуним капацитетом. Формално су биле отворене обе (стара и нова) аутобуске станице, али је већина аутобуса одлазила на стару, због чега је АТП „Војводина” имала губитке. Када су видели да нова међуградска и међународна станица није прорадила како је требало и проблеме у којима се АТП „Војводина” нашла, „Мерцедес” и „Зетра” су одустали од доласка, а лизинг куће су при крају отплате узеле аутобусе.

Илија Девић има подужи списак криваца (појединаца и институција) за своју пропаст: од бивше градоначелнице Новог Сада Маје Гојковић, актуелно новосадско руководство, бившег министра за капиталне инвестиције Велимира Илића, до корумпираних државних институција, тајкуна... Криви све који нису дозволили, упркос добијеним дозволама, затварање старе аутобуске станице и премештање саобраћаја на нову.

Због презадужености, његово предузеће је још од децембра 2008. године у стечају, а ових дана планом реорганизације разматра се и банкрот. Иначе, због неплаћања пете рате од укупно 3,8 милиона евра излицитиране купопродајне цене, Агенција за приватизацију је раскинула уговор у исто време када су повериоци покренули стечај.

Илија Девић каже да му Агенција до данас није доставила обавештење о раскиду уговора, а добио је само допис по коме му, за инвестирано припада 38 одсто капитала предузећа АТП „Војводина”.

– Сада желе да нас отерају у банкрот иако планом реорганизације има могућности да предузеће настави да ради. Пореска управа која је поверилац на једном од последњих рочишта гласала је за банкрот, а ја сумњам да иза тога стоји Креди агрикол банка, бивша Меридијан банка, код које сам узео кредит од 7,8 милиона евра и која то, заправо, ради за неког свог купца. Предлог о банкроту биће изнет на рочишту у фебруару у Трговинском суду, а о њему ће се гласати у марту – каже Девић.

АТП „Војводина” која има шест хектара плаца у Новом Саду и аутобуске станице у Бачкој Паланци, Иригу и Ади, Девић је купио 2006. године. Он је, иначе, већ имао производњу мењача, диференцијала и био је један добављача АТП „Војводина”. Знао је да је још седамдесетих година требало да се гради нови терминал на плацу АТП „Војводина” и то га је и привукло да купи то предузеће. Старој станици је још 1977. године истекла дозвола за рад и имала је само привремену дозволу на десет година.

– Одмах по куповини предузећа упутио сам писмо о намерама тадашњој градоначелници Новог Сада Маји Гојковић да желим да инвестирам у нову аутобуску станицу са пратећим објектима за међумесни и међународни саобраћај и тада сам од ње добио допис којим је изричито потврђена одлука града Новог Сада о измештању терминала међумесне аутобуске станице. Између АТП „Војводина” и града Новог Сада закључен је уговор маја 2006, добијене су све потребне дозволе, између осталог и решење о издавању употребне дозволе. У потпуности сам извршио све преузете обавезе и створио услове да град изврши свој део обавеза у вези са премештањем међумесног и међународног аутобуског саобраћаја на нову аутобуску станицу. И Министарство за капиталне инвестиције је својим решењем од 23. јануара 2007. утврдило да нова аутобуска станица испуњава услове за рад прописане Законом о превозу у друмском саобраћају и Правилником о ближим саобраћајно-техничким и другим условима за изградњу, одржавање и експлоатацију аутобуских станица и стајалишта. Иначе, стара станица не испуњава услове за рад и о томе постоји решење Министарства за капиталне инвестиције – прича Девић.

Он инсистира на томе да тадашњи министар за капиталне инвестиције Велимир Илић није дозволио да се забрани рад старе аутобуске станице у улици Јаше Томића.

Већ две године се, каже тај инвеститор, грчевито бори да докаже да је жртва организованог криминала и државне мафије. Не само он, већ и његова породица и 450 запослених.

– Месец дана сам у октобру и новембру 2008. године с три аутобуса био испред владе Србије покушавајући да скренем пажњу на непоштовање закона. Нико од медија није обавестио јавност о чему се ради. Писао сам и председнику Републике и председнику владе, али без успеха. Стечај је у поодмаклој фази, стечајни управник и повериоци мојих предузећа „Манкоп” и „Манкоп аграр” предали су план реорганизације, то је и мој предлог јер сам власник 38 одсто капитала, али неко уз помоћкорумпираних институција покушава да се стечај заврши банкротом како би ми отео капитал. Приликом гласања, 90 одсто запослених је подржало план реорганизације, 75 одсто лучних поверилаца и један део разлучних поверилаца је гласало за реорганизацију – објашњава овај предузетник.

На крају Илија Девић пита да ли ће држава дозволити тајкунима да, преко корумпираних институција, отму предузеће из банкрота, или ће реаговати на његове молбе. А себе сматра највећим домаћим инвеститором који није улагао паре преко разних пореских острвских рајева.