Љубав према „Песничењу”

Синоћ сам био на песничењу и једва чекам нову туру… – овако би, отприлике, гласио коментар посетиоца, који је протекле суботе био у препуном београдском клубу „Рекс”, где је одржано вече поезије под примамљивим називом „Песничење”. Као и сваког месеца, 14. пут по реду, млади песници и песникиње (у овом случају „песнице”) рецитовали су своје песме. Доказујући да поезија уопште не мора да буде досадна. А да публика, међу којима има и оних са пивом у руци, може да узвикује: „Браво!” и громогласним аплаузима испраћа поетске бравуре. Права туча, јасно, ником не пада на памет.

У „Рексу” је наступила и Миња Богавац, драматург и „краљица слем поезије”, која је рецитовала песму под називом „Хероин је опијум за народ”, о пријатељу наркоману који је, вероватно под дејством дроге, убеђен да је актуелна Влада Србије најбоља од свих могућих. Душан Чавић је изрецитовао песму о брату који је из Србије „отишао што није хтео да пуца, а сада у Шведској Швеђанке…” А да све не буде само хумор и сатира, потрудила се извесна Марија, перформанс уметница која је казивала предивну и, на моменте, потресну песму посвећену оцу.

Како је покренуто „Песничење”, које, чак и на изненађење организатора, упорно добија нове поштоваоце? Према речима Драгана Протића, члана уметничке групе „Шкарт”, идеја је настала спонтано, а онда је наставила да се шири сама од себе.

– У октобру 2008. „Шкарт” је позвала дизајнерска група „Од-до”, да направимо изложбу, а ми смо предложили да организујемо и песничко вече. То је било у „Озону”, а поезију су рецитовали људи из уметничког колектива „Проба”. Први песнички сусрет је већ привукао доста пажње, па смо закључили, штета је да не наставимо – говори Драган Протић.

Наш саговорник каже да се „Песничење”, уз помоћ редакције од 10 чланова, ствара и на принципу самоодржања, тако што се учесници углавном сами пријављују. И нема дискриминације по било ком основу. Пријављују се људи из старачких домова, као и девојке и младићи.

– „Песничење” је доказ да поезија не мора да стиже из библиотеке или културног центра. Сада се месечно јави између 15 и 20 песника – каже Протић.

И на последњем „Песничењу” било је младих духом. Ружица Злојутро Кузеле, нешто старија од просека публике, поздравила је посетиоце „Рекса” са „Добро вече, генерацијо”, а затим је одрецитовала песму која говори о распаду велике и лепе Југославије и ономе што је уследило после. Неки од стихова: „Где си Тиле, мајке ти миле, да видиш шта урадише демократске силе”.

А после првих успеха, „Песничење” је изашло из Београда. Протић каже да је до сада ова манифестација одржана у Новом Саду, Панчеву, Лесковцу, Врању и Лондону.

– „Шкарт” је имао изложбу у Лондону у мају 2009, па смо успут организовали и песничко вече. Учествовали су наши песници Филип Зарић, Светлана Ракочевић и Нела Мијић и неколико песника из кружока „Еплс енд Снејкс”, и тамо прилично познати Тајроне Џонс. Песме је рецитовала и Карин Карина, осамдесетогодишња балерина са бурном прошлошћу – наводи Протић.

Организатори се, каже Протић, увек плаше да нико неће доћи, а сала на крају обавезно буде пуна. Публици више пријају алтернативни простори, него официјелни.

– Поезија је алат за друге ствари. Само „Песничење” се сада бави и видео-артом, до сада су учествовали и чланови разних бендова, као што су „Репетитор”, или „Штутгарт онлајн”. Ствар је у томе да омогућимо да се елитна публика не гади супкултурне сцене, или да се старија публика не гади квир сцене. Сцене су затворене. Слепи читају слепима, параплегичари параплегичарима… исти читају истима. Циљ нам је да се развије осетљивост и толеранција према другима – каже Протић.

Нова „Песничења” заказана су за 20. фебруар у Панчеву и 27. фебруар, опет у „Рексу”. Улазнице су 100 динара, а од продатих карата штампају се у Самиздату књиге поезије. Протекле суботе, посетиоцима је дељена књига Милана Вукелића.

А на 14. „Песничењу” наступио је и Ђорђе из бенда „Урлик бесног пилета”. Затим Биља, која је на сцени прославила рођендан, рецитујући исповедну песму („Ја сам некултурна, волим да пијем пиво на улици, испред драгстора, у трамвају”…). Екс Миша је своју песму отпевао уз гитару. Приказан је и филм Милоша Томића „Рођачки шамар”, а публику је поштено насмејао Никола Завишић, рецитујући оду бубуљицама („Хеј, бубуљи бијели, цвијеће мога тијела”).

– Што се реакција тиче, можда је добар пример моје пријатељице која живи у Бечу. Она каже да своје доласке у Београд планира по „Песничењу” – каже Драган Протић.