Професор за клековачу

Косовска Митровица – Када је деведесетих година прошлог века почео да пече и производи ракију, многи су сумњичаво вртели главом. Тада професор на Техничком факултету у Косовској Митровици, на предмету технолошке операције, и ускоро доктор наука, магистар Светомир Милојевић, може да се похвали богатим асортиманом од 18 врста ракије и неколико десетина врста вина.

– Почео сам са производњом шљивовице, кајсијеваче, комовице, али сам се временом усавршио тако да у малим количинама сада имам ракију од оскоруше, од диње, наранџе, лубенице, домаћих јагода, али и планирам да патентирам своју клековачу, јер је добро познато да је Косово као локалитет али и по количини и квалитету клеке најпознатији у свету. Око хиљаду тона клеке може да се сакупи у сезони на Косову, а највише има у Сиринићкој жупи, на Шар-планини, на Мокрој Гори, Рогозни и јужним падинама Копаоника. Један сам од двојице у Србији који добро познају ову биљку, а која је и запостављена – каже професор Светомир Милојевић који у данима када није на факултету и са студентима борави у родној кући у селу Кршмала, у Сочаници.

Каже да свака воћка има своју рецептуру. За шљивовицу одабира само зрело воће из кога одбацује коштице. Кајсијевачу обавезно пече три пута.

– Ракију производим у малим количинама. И то за потребе мог домаћинства, за пријатеље, али и за оне ресторане који су се уверили у квалитет мојих ракија и вина – прича професор који ових дана приводи крају докторат на Технолошком факултету у Београду на тему клеке. Прича да у клеки има више шећера него у воћкама најбогатијим шећером, и то у грожђу и шљиви, па чак и до 30 одсто више.

Клеку набавља у земљорадничким задругама, а ракију прави од такозваног отпада. Планира да прикупља клеку са подручја горњег Ибра коју би прерађивао у малим фабрикама, а где би производио и етерско уље, ђубриво органског порекла, и брикете за домаћинство. То му је уосталом и тема докторског рада. Обилазимо његова два подрума, у којима чува ракију. У бурадима од храстовине је шљивовица стара и до 15 година. Клековачу држи у стакленим балонима, у подруму чији су зидови дебљи од пола метра. У подруму, у селу Кршмала је и 50 литара ракије од оскоруше. Показује нам и вино од боровнице, од трњина, али и „рабињушку”, справљену од руске оскоруше, која је слична нашој боровници.

Добијао је многе награде за свој, како он воли да каже, хоби. Златне медаље на Новосадском сајму 1993, 1995, 1998, али му је посебно драго што осваја прва места на сада већ традиционалној „Ракијади” која се одржава у Сочаници и где коначну одлуку о квалитету ракије доноси стручна комисија из Србије:

Б. Радомировић