Дугове више нико не може да преброји

Крагујевац – Дуг по сваком Крагујевчанину, којих у овом граду има око 180.000, износи колико и просечна српска плата, односно око 30.000 динара на месечном нивоу.

Инсистирајући на инвестицијама, и кад је економска криза захватила цео свет, градска власт Крагујевца задуживала се немилице. Заједно са каматама које потражују комерцијалне банке које су овој локалној управи изашле у сусрет, дуг Крагујевчана, закључно са последњим даном прошле године, износи 24,6 милиона евра, односно око 2,5 милијарде динара. Кредити подигнути последњих година враћаће се до 2016. године.

Уз то, како је приликом гостовања у ТВ емисијама овдашњих медија и током политичке промоције по месним заједницама изјављивао градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, град извођачима радова дугује око 800 милиона динара: више од 400 милиона „Предузећу за путеве“, 100 милиона „Водоводу“, 100 милиона „Нискоградњи“... Локална управа је, како је објаснио градоначелник, имала „две опције“; „да одмах улаже или да сачека да средства стигну касније“, при чему се он, Стевановић, „никад није залагао за другу варијанту“.

Притиснуто неажурношћу Крагујевчана у измиривању својих обавеза, Јавно стамбено предузеће Крагујевац, које обавља послове обједињене наплате, недавно је упозорило око 29.000 својих корисника да ће бити приморано да против њих поднесе тужбе, уколико у најскорије време, до првог марта ове године, не измире своје дугове или не потпишу уговор о репрограму дугова. Око 105 милиона динара отпада на грејање, а остатак, од око 70 милиона динара, на накнаде за грађевинско земљиште, одношење смећа и скоро уведену еколошку таксу.

„Енергетика“, односно градска топлана, која топлотном енергијом снабдева цео град, кубури са дуговима због којих не може редовно да измирује своје обавезе према „Србија гасу“. Предузећа, односно свеукупна привреда Крагујевца, укључујући и „Заставу“, овој фирми дугују невероватних 1,93 милијарде динара, а грађани око 270 милиона динара, саопштено је у разговору за „Политику“ у Информативној служби ове фирме.

Истовремено, из система ЕПС-а, односно „Електрошумадије“, стижу забрињавајуће информације. Овом јавном предузећу привреда града дугује 2,2 милијарде динара, а грађани готово 2,7 милијарди динара. У „Водоводу“ је нешто боља ситуација: грађани дугују 384 милиона динара, а привреда града око 227 милиона динара. Због прекомерног дуга, ово градско предузеће поднело је тужбе против 718 нередовних платиша, чији дуг износи 38,4 милиона динара. Кад се све сабере, дугови према „Водоводу“ износе 611 милиона динара, што је рекорд у односу на досадашња потраживања.

Што се тиче дугова према банкама, градоначелник Стевановић је изашао у сусрет „Политици“ и написмено, црно на бело предао документ о задужењима града. С друге стране, о томе колико је локална управа дужна извођачима радова, надлежне службе не саопштавају прецизне податке. Како „Политика“ сазнаје, службеницима трезора, односно „чуварима градске касе“, забрањено је да у јавност, поготово новинарима, износе податке о томе шта су све обавезе града према повериоцима и када истичу рокови за плаћање.

Стање у буџету се најбоље осликава у одлукама Скупштине града о ребалансу, који је морао бити спроведен, што због слабог прилива средстава, што због нереалних планова власти. Наиме, са 7,9 милијарди динара из прошле године, буџет је сада смањен на 6,6 милијарди динара. Реални приходи у 2009. години, пак, износили су свега 4,1 милијарду динара, ако се узме у обзир и кредит подигнут под комерцијалним условима, „тежак” 500 милиона динара.