Чех по рођењу, Србин по раду

Градски музеј у Вршцу, смештен у Улици Феликса Милекера 19, одлучио је да освежи сећање на Карла Направника (1909-1957), сликара који је неправедно заборављен, чак и у лепој банатској вароши у којој је радио и стварао. Драгана Куручев, кустос Градског музеја у Вршцу, поводом стогодишњице Направниковог рођења, написала је монографију посвећену раду овог уметника, и осмислила изложбу која се до 31. марта приказује на три места у Вршцу, покривајући широку стваралачку делатност Карла Направника – изложба уља на платну је у Градском музеју, а поставке илустрација смештене су у Позоришту „Стерија” и у Градској библиотеци.

Према речима Драгане Куручев, Карло Направник, који је иза себе оставио 2.100 радова, уља на платну, графика, цртежа и илустрација, последњи пут имао је постхумну изложбу слика у Вршцу далеке 1968. године.

– Он живи у сећању стручњака и повремено га се сећају и приказују на заједничким изложбама. Поменут је на изложби „Златног пера Београда” 1997. године и на колективној изложби „Један век графике” у САНУ 2003. године, а сада је први пут објављена интегрална монографија са његовим комплетним опусом – каже Драгана Куручев.

(/slika2)За изложбу у Градском музеју послужила је колекција породице Радојев, који су наследници Карла Направника, а остали радови су власништво музеја и грађана Вршца. Направникова дела смештена су широм бивше Југославије, где год је Карло Направник путовао и стварао, па је Драгана Куручев прикупљала податке о уметниковом делу у Академији ликовних умјетности у Загребу, Музеју новејше згодовине у Љубљани, затим у Новом Саду, Зрењанину, Панчеву...

Карло Направник је рођен 24. августа 1909. године у Хумполецу у Чешкој. Његова породица долази у Вршац 1912. године, а отац Карел постаје хоровођа Српског црквеног певачког друштва. Ускоро следи још једна селидба, јер мађарска власт Карла Направника сумњичи да је шпијун. Породица је у току рата поново боравила у родном Хумполецу, а затим се 1919. године поново враћа у Вршац.

Карло Направник је завршио вршачку државну гимназију, а 1928. године уписује се на Краљевску умјетничку академију у Загребу. Похађао је и специјалну сликарску школу 1932. године, код Мартина Тартаље. У току војног рока, који је провео у Марибору, насликао је портрет Петра Карађорђевића. Лета је од тада често проводио у Макарској, о чему сведоче и пејзажи из овог хрватског летовалишта. До ратне 1941. године, био је запослен у листу „Време” као карикатуриста, а радио је и у недељнику „Спорт”, као стални сарадник, где се бавио и цртањем стрипова.

По завршетку Другог светског рата, Направник се враћа у Вршац, где је ангажован у Градском одбору народног фронта, а његов посао укључује и скицирање плаката, махом са соцреалистичком тематиком. Недуго затим постаје и кустос у Народном музеју у Вршцу, где се бави конзервацијом уметничких дела из манастира Месић и Вршачке епархије. Ангажован је и у Народном позоришту „Стерија”, а данас је сачувано око 65 његових скица за сценска решења и костиме.

Карло Направник, који је прихватио православну веру, преминуо је на Голнику у Словенији 1957. године. Сахрањен је на православном гробљу у Вршцу, а на породичној гробници пише: „Чеси по рођењу – Срби по раду”. Монографија „Карло Направник”, садржи слике које илуструју лепезу радова овог уметника, од уља на платну, преко илустрација за књиге и позоришну сценографију, до карикатура.

С. Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Градски музеј

Директорка Аница Медаковић је 31 годину на челу Градског музеја у Вршцу:

– Градски музеј је једна од три најстарије институције у Србији, после Народног музеја у Београду и Музеја Војводине. Музејска делатност датира из 1882. Од 1894. године музеј је добио просторије у згради „Конкордија” која и данас припада музеју, а први кустос, све до 1942. године, био је Феликс Милекер. У свом саставу музеј има три објекта, зграду у Улици Феликса Милекера 19, „Конкордију” и „Апотеку”, у којој је од 1977. године смештена спомен-соба Паје Јовановића – говори Аница Медаковић.

Медаковићева напомиње да је смештајни простор музеја скучен, јер музеј има око 300.000 експоната. Због тога је музеј конкурисао код Европске уније за реновирање зграде „Конкордија”, а за њено сређивање потребно је око милион евра.