На Васкрс у Илине воде

Крагујевац – Ово ће бити осма година како се у екопарку у Илиној води организује централна градска прослава Васкрса. Као и досад, и овог пута биће уприличени „Уранак“ са качамаком и ракијом, „Туцијада“, током које ће се бирати најјаче и најлепше јаје, ликовна изложба, наступи културно-уметничких друштава из целе Србије...

Да није било житеља овог живописног приградског насеља, са једне стране оивиченог старом индустријском зоном, не би било ни парка, ни прославе. Све су сами направили, готово без помоћи „надлежних органа“.

– Екопарк у Илиној води пример је како обични људи, мимо система и упркос њему, могу сами да улепшају живот, да учине нешто за своју децу и оплемене природу, до њихове акције зараслу у коров и затрпану ђубретом – каже Слађан Ракић, иницијатор идеје о формирању екопарка.

Ракић је данас одборник у Скупштини града, а у време када су његове комшије засукале рукаве и почеле да култивишу запуштени део Илине воде он је био председник ове месне заједнице. Било је то 1997. године, када је природа полако почела да васкрсава у зелену оазу.

– Од шибља и ђубрета, аутомобилских шкољки и расходоване беле технике, овим делом насеља није могло да се прође. Буквално је постојао тунел кроз који су се људи провлачили. Полако, корак по корак, почели смо да крчимо коров и чистимо сметлишта. Данас овде имамо зелену оазу мира и тишине. Направили смо фонтану и поток, зоолошки врт, дечје игралиште, спортске терене, свој расадник... – прича Ракић.

Простор данашњег екопарка има нешто више од седам хектара. Ускоро ће, каже наш саговорник, овде бити отворена екоучионица и етнодомаћинство, у оквиру кога ће заживети стари, данас заборављени занати.

– Екоучионица ће бити место за едукацију деце, али и одраслих, оних који још нису схватили колико је важно бринути се о природи. Заштита животне средине нам је на првом месту, али исто тако је важна и борба против загађивача. Око нас су фабрике које трују и природу и људе, а инспекцијски органи готово ништа не чине да им се стане на пут – напомиње наш саговорник.

У пластеницима екопарка гаји се на десетине врста цвећа и украсног биља, у зоо-врту се шепуре паунови, поред њих мирно пасу магарац и коњ, ту су зечеви, козе, јазавац, гуске, патке... А о свему се брину Крагујевчани, корисници социјалне помоћи. (/slika2)

– Увек имамо по двадесетак људи са евиденције Центра за социјални рад. Они одржавају овај парк и за то примају месечну надокнаду од 8.000 динара. Та средства издваја град, чија нам је помоћ неопходна – вели Ракић.

Житељима Илине воде спочетка нико није помагао. Помоћ је стигла касније, када су се контуре екопарка већ могле назрети. У виду опреме или новца, изградњу парка помогли су међународни донатори, пре свих британска организација БЦИФ, која је издвојила средства за градњу фонтане. После су се акцији прикључили и крагујевачки приватници, јавна градска предузећа, Министарство за животну средину...

Ракић каже да би екопарк требало на неки начин институционализовати и претворити га у градско предузеће које би се једним делом финансирало из буџета. Тако би, наглашава наш саговорник, била обезбеђена сигурна средства за не тако јефтино одржавање опреме.

Парк у Илиној води је заоставштина и легат крагујевачког трговца Светозара Андрејевића. Овај честити човек своје имање граду на чување поверио је још с краја 19. века. Обнова је почела тек после сто и више година.

Бране Карталовић