Треба ли држава да буде гарант предузетницима

Готово ниједан састанак привредника и власти у последње време не може да се заврши а да представници и ситног и крупног бизниса не испруже руку према политичарима тражећи државну помоћ. Откако је криза кренула списак жеља све је дужи, па су тако предузетници тражили да држава преузме њихове дугове, а да, за узврат, добије власнички удео у фирми. Инсистирали су да и динар буде стабилан, обавезне резерве банака мање, али и да се из државних резерви, које прелазе 10 милијарди евра, бар 10 одсто одвоји као помоћ привреди.

Они који су у претходних неколико година истицали како им држава највише помаже онда кад се најмање меша, сада траже да власт и те како умеша прсте и помогне им у пословању. Наравно, таквој промени мишљења кумовала је економска криза. Чак је и сам министар економије Млађан Динкић недавно истакао како није био кензијанац (заговорник државног интервенисања), али да га је ситуација натерала да то постане.

Сада је у Србији је све више власника предузећа који би узели субвенционисани кредит, али уз један услов: уместо да они хипотеком на своју имовину, гарантују банкарима да ће вратити зајам, предлажу да би било добро кад би ту обавезу на себе преузела држава. Образложење за овакав став налазе у чињеници да, због лоших биланса, најугроженија предузећа (односно она којима је помоћ најпотребнија) уопште од банкара не могу да добију зајам.

Према оцени Ненада Поповића, власника АБС холдинга, већина предузећа у Србији, зато што су неликвидна и немају шта више од имовине да заложе, не могу да испуне улове за кредите које субвенционише држава.

– Зато ове зајмове мора да одобрава Фонд за развој, како би били доступни већем броју предузећа, али и да преко Гаранцијског фонда гарантује за предузећа која узимају те зајмове. Српској привреди је у овој години потребно милијарду до две милијарде евра. Средства треба тражити у иностранству, кроз зајмове и стратешка партнерства. При позајмљивању новца држава треба да се држи принципа да ниједан кредит није скуп ако се улаже у привреду, а да ниједан зајам није повољан ако се користи за потрошњу – сматра Поповић.

Сличне захтеве су још на Копаоник бизнис форуму, пре неколико недеља, имали и Зоран Дракулић, власник „Ист поинта”, али и Бранислав Грујић, власник ПСП „Фарман”.

Никола Павичић, први човек „Синтелона” из Бачке Паланке, истиче да се, чак иако би држава пристала да гарантује за зајмове предузећима, ти кредити не би смели да се деле без економског основа.

– Држава би у том случају морала да се понаша и као банка и да се као јемац појављује само у оним предузећима за које верује да ће вратити зајам. Да не расипа средства тамо где неће дати ефекат. Јер, ако даје зајмове онима који их неће вратити држава тако узима од оних који раде да би помогла онима који не раде – упозорава Павичић.

Немања Попов, генерални директор „Центропроизвода”, такође, сматра да се не може очекивати да неко ко је био нерационалан са својим парама покаже рационалност с државним новцем.

– Зато не мислим да је то добра идеја. То је штетан предлог јер тражи од свих нас, као грађана који плаћамо порез, да преузмемо одговорност за туђе нерационалности. Тиме би се осталим привредницима практично поручило да могу да направе грешку и презадуже се јер ће неко други то да плати. Верујем да би поједини власници предузећа и пристали, да у случају да не могу да врате зајам држава преузме удео у фирми, али би то само додатно закомпликовало проблем. Шта би онда држава с тим – пита се наш саговорник.

И Слободан Вучићевић, председник Управе компаније „Дрога Колинска”, сматра да то може да буде лоше решење, али није толико оштар у ставовима. Додаје да би држава, ако не на тај, онда сигурно на неки други начин морала некако да се умеша и помогне оним предузећима које пред банкама имају лоше билансе.

Професорка Економског факултета Даница Поповић се пита да ли субвенционисани кредити за ликвидност имају за циљ да помогну најбогатијима или да заштите и помогну запослене који раде у њиховим фирмама.

– Ако је намера државе да помогне радницима зашто онда директно не субвенционише њих. Јер, на овај начин се помажу они који су се презадужили, не желе ништа да продају да дугове врате, а притом се хвале како ће инвестирати у нове погоне. Од њиховог профита кад су га стицали нисмо видели неку вајду, не знам зашто би сад, као порески обвезници, учествовали у враћању њихових дугова – упозорава професорка Поповић.

Аница Николић