Два пу­та Ин­ди­ја

Моћни БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина) појавио се на нашој телевизији, истина преполовљен, у верзији БИ, али и такав довољно снажан да освоји још једно ТВ тржиште. С обзиром да је у питању теленовела, „покоравање” гледалачког народа иде путем уживања. Планетарно популарни латиноамерички ТВ жанр очувао је привлачност заснивану на обиљу драматичних заплета, узбурканих страсти, љубавних патњи, уз неминовне смицалице које једни другима приређују пословни партнери, завере које смишљају ближи, даљи, прави, лажни рођаци... и још сијасет ујдурми зарад узбуђења публике спремне да се уживи у судбине ТВ јунака.

Особеност серији „Индија”, коју тренутно емитује ТВ Б92, даје чврст спој две далеке земље, Бразила и Индије, две различите културне традиције, два умногоме другачија животна стила као елемената које су вешти сценаристи повезали, испреплели и учинили равноправним садржајем. Но, у том смислу овај савремени ТВ роман с више од две стотине поглавља није сасвим нов и непознат. На исти начин, преко пословно-љубавних веза главних актера, у серији „Забрањена љубав” спојени су били Бразил и Мароко.

При покушају да се докучи откуд појава оваквих сижеа у бразилским серијама вероватнијим се чине комерцијалне него културне побуде. У огромној ТВ продукцији брзо се исцрпљују теме и мотиви, те се конјунктура неминовно тражи у све необичнијим, смелијим, маштовитијим сценаристичким комбинацијама. Чак и да су националне и етничке мешавине овог типа у Бразилу реалност, питање је колико овако сложене приче, паралелно смештене у два географска, социјална, верска круга, имају ослонац у стварности. Аутори серије су се око утиска о уверљивости, веродостојности и смислу овако засноване радње својски потрудили, прихвативши се веома захтевне реализације. Без импровизације, без ситних подвала, представили су Индију аутентично, преко неких за њу најкарактеристичнијих локалитета и амбијената. Аутентични су костими, енетеријери, обичаји, па и језик у коме се известан фонд кључних речи не преводи да би се сачувала изворност комуникације.

Тиме серија стиче и својства својеврсног водича кроз историју, цивилизацију, социјалне и политичке прилике Индије. Стицајем програмских околности, свим набројаним, али на узоран и непревазиђен „бибисијевски” документаристички начин, бавио се Мајкл Вудс у емисији коју је истог дана приказао Образовни програм РТС-а. Таква два жанровски различита и сваки на свој начин ефектна доживљаја Индије, ујутру па увече, може да приушти само телевизија.