Брисање "грешака"

Окружном суду у Београду од краја априла, када је ступио на снагу Закон о рехабилитацији, захтеве је поднело укупно 168 особа. Имена и разлози због којег су одлучили да од државе траже "брисање" спорних делова своје биографије у суду се још не откривају због заштите интереса подносилаца захтева.

– По доношењу Закона о рехабилитацији требало је да се реше многа техничка питања. Окружни суд у Београду је томе приступио одмах пошто је закон прошао скупштинску процедуру. Оформљен је уписник, израђени су печати, организована је писарница за случајеве рехабилитације, а формирана су и судска већа која ће водити поступке по примљеним захтевима. Конкретно, формирано је седам већа која су састављена од по троје судија: кривичара, парничара и судије из Одељења за управне спорове – објашњава за "Политику" Ивана Рамић, портпарол београдског Окружног суда.

Према њеним речима, велики број захтева за рехабилитацију поднет је без пропратне документације, односно доказа о његовој основаности, па суд, у складу са својим законским овлашћењима, прикупља потребна документа и податке од надлежних управа и организација. Примљени захтеви, објашњава Рамићева, распоређују се судијама по утврђеном редоследу.

Поменутим законом уређена је рехабилитација грађана који су са и без судске или административне одлуке лишени, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права од 6. априла 1941. године до дана ступања на снагу овог закона, а имали су пребивалиште на територији Републике Србије. Захтев за рехабилитацију може да поднесе свако заинтересовано физичко или правно лице, а право на његово подношење не застарева.

– Уколико подносилац захтева није у могућности да поднесе доказе о његовој оправданости, тада се уз њега подноси опис прогона или насиља са подацима који могу да послуже за ближу идентификацију жртве и догађаја. Пре одлучивања о захтеву, суд прибавља потребна документа и податке од надлежних државних органа и организација, који су дужни да их на захтев суда доставе у року од 60 дана – објашњава Рамићева.

Рехабилитована особа се, према закону, сматра неосуђиваном, а право на накнаду штете и право на повраћај конфисковане имовине биће уређени посебним захтевом.

Адвокат Ђорђе Мамула, посланик ДСС-а у републичком парламенту, сматра да закон није довољно јасан и напомиње да је Врховни суд Србије и раније указивао на његове недостатке.

– Постоји могућност да ће се тумачење поменутог закона затражити и од републичке скупштине, али да ли ће и када доћи до тога, видећемо. Иначе, Закон о рехабилитацији је у Србији донет са закашњењем од петнаестак година. Многе европске земље су га донеле после пада берлинског зида – сматра Ђорђе Мамула.

У поменутим земљама, према Мамулиним речима, закон је доношен због особа које су прогоњене због својих политичких ставова. То се, како даље објашњава Мамула, не односи на особе које су чиниле злочине и акте насиља сходно међународном праву.

Професор Правног факултета у Београду Коста Чавошки није желео да коментарише Закон о рехабилитацији, објашњавајући да га није ни проучавао.

– Кћерка и супруга ме убеђују да погледам тај закон и евентуално поднесем захтев за рехабилитацију с обзиром на то да сам 1975. године, једногласном одлуком Наставно-научног већа, избачен на улицу због такозване морално-политичке неподобности – рекао је Коста Чавошки.

-----------------------------------------------------------

Правда за све

Војислав Михаиловић, потпредседник републичке скупштине и унук четничког генерала Драже Михаиловића, најавио је раније да ће поднети захтев за рехабилитацију, јер већина грађана Србије сматра да је против његовог деде вођен монтирани процес.

- Осуђен је невин човек, јунак који је први подигао устанак против ондашње снажне фашистичке Немачке. Да је све било монтирано говори и то што је Југословенска војска у отаџбини добила признање странаца, а ђенерала Михаиловића постхумно је одликовао амерички председник Труман - изјавио је недавно Војислав Михаиловић.

Према његовим речима, Закон о рехабилитацији може да допринесе да бар породице оних који су изгубили живот, слободу или имовину, добију неку сатисфакцију.

-----------------------------------------------------------

Први захтев

Захтев за рехабилитацију професора др Слободана Јовановића, правника и председника краљевске владе у Лондону, кога је војно правосуђе 1946. као народног издајника и ратног злочинца осудило на 20 година затвора, био је први захтев те врсте поднет на основу Закона о рехабилитацији.

У Адвокатској комори Србије су истакли да је основ за подношење захтева то што је осуда Слободана Јовановића идеолошке природе.