Кугласта муња

Сцена: 45. спрат зграде у јужном Менхетну, сала за састанке, без прозора, са неколико јефтиних литографија на зидовима. Јако неонско светло. Велики телевизијски екран у углу, затамњен, са неколико јарких зелених слова (ZURNTG ON). Овални сто, делимично покривен папирима заосталим од претходних састанака. 8 разбацаних канцеларијских фотеља.

Време: Август 2004, око 2 после подне. Конгрес Републиканске партије је у току и Њујорк је под полицијском опсадом.

Лица:

Велики Шеф: У Вол Стриту 14 година, после 7 или 8 проведених у једном од огранака Централне Банке. По струци економиста. Као млад, имао великих проблема са лепшим полом. Сада, у раним педесетим, финансијски обезбеђен, ожењен, има ћерку тинејџерку, и пар кућа у ближој и даљој околини. С времена на време, у тренуцима искрености пред самим собом, преиспитава смисао живота, и замишља себе, тридесет година млађим, у поршеу са спуштеним кровом.

Пион: Имигрант из Земље Недођије. У поседу тајних знања која никог не интересују (нпр. из Одбране и заштите). Пун сјајних идеја које никад не функционишу. Добро разуме да је паметнији кад ћути, и чврсто се тога придржава. Труди се да одржи благо-намрштен израз лица, јер је негде на Интернету прочитао (наравно, током радног времена) да је то најбоље за унапређење каријере (Ако хоћеш да изгледаш заузето, изгледај љуто.) Контемплира мајицу са сличним натписом.

Три Клијента: Укупно теже близу пола тоне, са три пара дебелих наочара и три пара румених обрашчића преливених преко уштирканих крагни. У животној фази када се пријатељима препричавају успешне пословне вечере, не успешне љубавне авантуре (то је, авај, у прошлости, стварној или измишљеној), ни успешне физиолошке активности (у не много далекој будућности). Ручак је био масиван и са по пар мартинија вишка. Идеално стање свемира би се тренутно састојало у спавању.

Завеса их затиче око стола. Велики Шеф неспретно изиграва домаћина, млатара рукама, скупља на гомилу и сортира папире на столу, помера столице лево-десно за пар сантиметара, итд. Ма ево састанчимо по 24 сата дневно, па се не стиже да се рашчисти, не стиже се... 3 Клијента се строваљују у фотеље које стењу под теретом. Ау ала сам се натоварио, ал' добро је било, ђаво да га носи, дупло боље кад други плаћа... А ни келнерица није била лоша, хехехе... Пион нервозно чачка нокте. Мисли су му или несувисле или неприкладне за децу и омладину.

Састанак почиње са неколико хумористичких покушаја од стране Великог Шефа, које 3 Клијента, после пар секунди мартинијима замагљеног процесирања, детектују као хумористичке покушаје и смеју се врло гласно, отворених уста. Добро, зачепи губицу, ево смејемо се. Пион и даље нервозно чачка нокте.

Онда се Велики Шеф уозбиљи.

Имамо добру представу за вас, господо. Свестан је тога да је на бини, и да 3 Клијента, за свој новац, захтевају шоу са певањем и пуцањем.

Тема је несумњиво запаљива. Време догађаја је, да поновим, лето 2004. Цена барела (бурета) нафте је управо порасла са 30 на 50 долара. Цене акција компанија које производе нафту (нпр., Ексон), углавном стагнирају. То је последица неефикасности тржишта, и неко ће на томе да профитира.

Три Клијента, благо намрштени, лагано климају главама. Дај ти мени твој бонус и ја бих био тако паметан. Румени обрашчићи пихтијасто дрхтуље.

Велики Шеф препушта говорницу Пиону, који почне да замуцкује. У циљу комплетирања овог пројекта, направио сам овако високу гомилу нацрта... Али то, у овим просторно-временско-етничким координатама, ником не би било смешно. 3 Клијента, дубоко заваљени у фотеље, подупиру браде средњим прстом десне руке, са кажипрстом опруженим тик испод доње усне, и палцем дубоко утонулим у образ. Ма је л' ти то мене ...?

Пион приповеда о љубави свог живота. Године сам на њу потрошио. Биле су то најбоље године мог живота. Љубав зрачи из сваке погрешно преведене фразе. Била је сјајна идеја, али исувише запетљана. А ако хоћеш да је продаш, мораш да је поједноставиш. Да је покажеш свету у бикинију. Или без њега. Пион почиње да се осећа депресивно. Продавање љубави, знамо ми под коју се рубрику то води: мала привреда, са исконским коренима.

Три Клијента климају главама.

Постоје две врсте климања главом: вертикално и хоризонтално. Између њих постоји огромна разлика.

Вертикално климање главом се, као што му име указује, врши у вертикалној равни. Две подврсте су: ниско-фреквентно, са високо подигнутим обрвама (разумеш-ти-мене) и високо-фреквентно, често праћено уснама чврсто стиснутим у кисео осмех (да, да, да, крив сам).

Хоризонтално, напротив, састоји се у истезању врата и истуривању браде, отприлике као да дотични климач прати ритам бубња у глави. Имплицира неразумевање и жељу да се буде негде другде.

Три Клијента хоризонтално климају главама. Ваљда неће још дуго, мамлаз. Прорадиће ми чир у стомаку од досаде.

Велики Шеф, детектујући незадовољство у публици, интервенише. Напомена самом себи: очитај му првом приликом буквицу како се опходи с публиком. Од пандура и од клијента нико није паметнији.

Ахем, развили смо, је л' те, статистичку методологију која је врло успешно применљива на дату проблематику, али да, за сада, оставимо детаље у рукама експерата...

Једном, давно, на другом крају света, у другом животу, Пион је био на свом првом службеном задатку. Путовао је у извесну војну базу да сервисира извесне инструменте коришћене за обуку војних пилота. Како је крочио у салу где се вршила обука, дежурни официр је подигао руке, и ауторитативним официрским гласом наредио да се обука обустави, јер је дошао експерт да сервисира...

Ако је тај експерт дошао, ког сам се ђавола ја давио?

Касније, један војни пилот му је испричао причу о кугластој муњи, ретком феномену на граници стварности и митологије. Не мораш да ми верујеш, рекао је, али ту је била, тачно изнад алтиметра, као пинг-понг лоптица. Ти си, видим, експерт за те ствари, ти би требало то да разумеш...

Ма нисам ја никакав експерт, само умем да се претварам, каже Пион. Али у праву сте, ваша висости Велики Шефе, да оставимо то у рукама експерата, правих или лажних. Само да напоменем, извесни феномени не прихватају једноставна објашњења. Као, рецимо, кугласте муње... Или цене нафте на различитим тржиштима. Или животне приче које нас повезују са Земљама Недођијама. Али разумем да се журите. И још нешто бих вам рекао на растанку, али да оставимо и то за касније.

Who plums you.

На Пиона нико више не обраћа пажњу и састанак се завршава. Љубав је, скоро опипљиво, у ваздуху. Онај замак у Француској чини ми се беше 5 милиона, размишља Велики Шеф. Идем да увалим оној келнерици бизнис-карту, размишља један од Клијената.

Живот је игра, присећа се Пион нечега шта је давно чуо, али треба да будеш мајстор игре. И завеса пада.