Учио и од Звезде

„Херојски подвиг Мориња с Интером”, наслов је који сликовито описује нови успех харизматичног и надасве посебног португалског фудбалског стручњака, после елиминације првака Европе Барселоне и пласмана у финале Лиге шампиона. Жозе Морињо (47) поново је централна личност светског фудбала, а његова тактика, коју је млади тренер славног каталанског клуба Ђозепо Гвардиола, после неуспеха, назвао деструктивном, омогућила је прваку Италије да се после вишедеценијског поста поново бори за европску круну.

Барселонa је у реваншу, пред скоро 100.000 гледалаца на свом „Ноу кампу”, остварила минималну, али ипак недовољну победу за учешће у великом финалу, 22. маја на стадиону „Сантјаго Бернабеу” у Мадриду. Тамо ће бити Интер и Морињо, а насупрот њих, његов фудбалски учитељ Луис ван Гал и најтрофејнији немачки клуб Бајерн. Морињо је својевремено био помоћник искусном холандском тренеру, управо у Барселони, коју је после шест освојених трофеја (свих могућих) зауставио у даљем, чинило се незадрживом, походу.

Морињо је још једном показао победнички менталитет, невероватну психолошку снагу и енергију, коју је успешно пренео и на фудбалере Интера, који су, иако бројчано слабији, ипак одолели моћној Барселони. Ваљда је само Морињо, специфичном тактиком у два меча, учинио готово неприметним најбољег играча света Лионела Месија, који се претходно поигравао са славним енглеским Арсеналом. Интер је последњих година апсолутно доминантан у Италији, али за велики искорак у Европи био је неопходан Морињо.

Овај врхунски фудбалски тренер озбиљно се припремао за садашњи позив, који је уздигао на толико високо место, као ретко ко пре њега. Био је скаут (праћење играча и клубова), па преводилац (поред матерњег португалског, течно говори енглески, шпански, француски, италијански и каталонски), помоћни тренер легендарном Бобију Робсону и доцније Ван Галу, с којим и данас често размењује ставове, што даје посебну драж овогодишњем финалу Лиге шампиона. Средином осамдесетих, о свом трошку је први пут боравио у Београду, да би пратио игру и учио од онда велике Црвене звезде, која је потом 1991. тријумфовала у тадашњем Купу европских шампиона. Тада за њега нико није знао, али на путу којим је кренуо препреке до неслућених висина као да нису постојале.

Први пут је самостално, али веома кратко, водио Бенфику 2000. године, али ће доцније с другим португалским клубом Портом начинити сензацију освајањем Купа Уефе (2003), а годину дана касније с истим клубом је направио чудо освајањем Лиге шампиона. Тада су почела да му се отварају врата великих и најбогатијих енглеских клубова, па је с Челсијем освојио две титуле првака Енглеске и још мноштво трофеја, пре него што се разишао с руским милијардером Романом Абрамовичем. Домаћице на Острву, које је Морињо такође опчинио, још пате за њим, али, ко зна, можда им се ускоро и врати.

Рођен је 26. јануара 1963. у Сетубалу, као Жозе Марио дош Сантош Феликс Морињо. Његов отац Жозе Феликс Морињо је био фудбалски голман. Као тинејџер у родном граду у Португалији је упознао супругу Тами, с којом има двоје деце, ћерку Матилде (14) и четири године млађег сина Жозеа јуниора. Често каже да је породица центар његовог живота, али се то исто може рећи и за фудбал, у коме помера границе и стално тежи новим изазовима.

Лазар Делић