Поносан сам на учинак у Реалу

ИНТЕРВЈУ

Тренер који је Реаловој кошаркашкој публици вратио осмех на лице растао се са њом после друге сезоне иако је имао уговор на још две. Кад оде председник владе морају да оду и министри, а он је био један од омиљених "премијерових" људи...

– Растанак са Реалом је био очекиван јер сам од доласка Калдерона само ја остао из Перезовог кадра – каже из свог стана у Марбељи Божидар Маљковић који од одласка из Реала није давао интервјуе. – Велики клуб је као велика железничка станица: једни долазе, други одлазе. Поносан сам на свој учинак у Реалу. За две године освојили смо титулу већ у првој, а у другој смо стигли до четвртфинала Евролиге, што је последњих година било недостижно. Вратили смо радну дисциплину, стабилност и публику, што ми је најдраже од свега. У "Висти алегре" је често било и свих 15.000 гледалаца. За успех сматрам и то што сам однеговао играче попут Марка Томаса, Желабала, Синановића и Ервела који је у 2005. проглашен за најбољег спортисту Белгије.

Име доскорашњег Реаловог председника Флорентина Переза углавном се везује за "интергалактички" фудбалски тим (Зидан, Роналдо, Фиго, Бекам...). У кошарку није толико улагао јер је веровао у Маљковићев рад на дуге стазе, са ослонцем на младе, па му је већ на почетку друге сезоне понудио продужетак уговора до 2008...

– Перез је у историји фудбала највише учинио за један клуб. Кад је дошао, Реал је имао приказани губитак 220 милиона евра, али је он са својим талентом за бизнис успео да га опорави. Продао је стари Спортски центар у граду, где су већ никли небодери и разне пословне зграде, а на периферији, у Валдебебасу, подигао нови комплекс какав неће бити изграђен нигде у свету у наредних сто година. На спектакуларном отварању, једна мала земља као Србија имала је четворицу представника – Миљанића, Бошкова, Антића и мене.

На Реаловој клупи је од пре четири дана Ваш помоћник Жоан Плаза?

– Сви моји помоћници, од Југопластике до Реала, постајали су први тренери. То је доказ да бирам добре сараднике, а не јалове. Плаза познаје кошарку. Остаје му да то покаже.

У Калдероновој кампањи учествовали су и наши људи (Предраг Мијатовић и Владе Дивац) од којих је један постао спортски директор а други се ипак није договорио са управом?

– Мијатовић је квалитетан човек који има таленат за посао који је добио. Четситам му на томе. Што се тиче осталих наших људи, рећићу само да ми је сад јасно зашто Србија губи све своје ратове...

Шта мислите о новом кошаркашком тиму Реала?

– Нов Реал имаће лепшу ситуацију од оне у којој сам ја био. Код нас је важило правило да ниједан играч не може да има уговор већи од 1,2 милиона евра, што су достигли само Булок и Рејес. Скроман буџет сам имао и у Лиможу. Видим да је Реал сада одрешио кесу. Ја нисам имао пара за Бодирогу, Смодиша, Вујчића... Кад је Раде Филиповић усмерио Смодиша ка мени, Смодиш је жарко желео да дође, али разлика у односу на оно што нуди ЦСКА била је 600.000 евра. Чак је и Смодиш говорио да му се не иде у Русију због климе. А ја сам му рекао: "Потпиши за ЦСКА, ти си Словенац, теби зима не смета".

У шпанским медијима се помиње да Вам Реал дугује одштету?

– Реал је велики клуб и он никоме не остаје дужан. Већ ми је платио део обештећења. Имао сам још две године по уговору. Џентлменски смо се договорили. Они су мени платили једну сезону, а ја сам њима поклонио другу.

Светислав Пешић ових дана мења "лице" Ђирони?

– Чујем се редовно са Пешићем, а недавно смо се и видели. Свиђа ми се ово што ради у Акасвајуу из Ђироне. Ствара здрав тим у којем ће поред Мариновића и Јоровића бити можда још неки наш играч.

Ко су фаворити на Светском првенству у Јапану?

– Аргентина, Шпанија и САД. Увек искочи и неко из сенке. Да игра Крстић, ми бисмо имали тим за респект, имајући у виду изграђено заједништво и резултате из припрема у Бормију. Овако, само страховитом колективношћу може да се надомести такав недостатак.

Шта могу Американци који су се опекли на два претходна такмичења?

– Американци су довели за селектора универзитетског стручњака Мајка Крижевског који би могао да им да нову димензију. У њиховом стручном тиму је и мој кум Коста Јанков који ће им сигурно много помоћи са својим познавањем европске кошарке. Тешко је рећи да ли су у предности над Аргентином и Шпанијом. Шпанци сада имају свој тим снова. Аргентинци живе као браћа. Често волим да кажем да они имају менталитет мог Ушћа у којем смо имали правило – "ако једемо супу, нема салате". Аргентински играчи су из свог џепа плаћали опрему и припреме. Лично познајем и Ђинобилија, Оберта, Сколу, Санчеза и друге, па знам да имају и највеће људске квалитете.

Кошаркашки савез Аргентине, чија репрезентација је олимпијски првак, недавно Вас је позвао да држите предавање у Буенос Аиресу?

– Био је то врло посећен семинар. Дошло је око 600 тренера са свих страна Јужне Америке од којих су неки путовали два-три дана. Предавао сам укупно осам сати, што је било врло напорно, јер сам причао на шпанском.

Неизбежно је питање о Јадранској лиги због које Вам неки замерају да сте "велики Југословен"?

– Кад гласам за Јадранску лигу ја то радим искључиво зато што сматрам да је то у интересу наше кошарке. Та лига је једини пут да кошарка у Србији и бившим републикама напредује. Кад сам пре деценију и по дошао у Барселону једном својом изјавом навукао сам на себе гнев пола Европе. Рекао сам да би Југославија могла да састави две јаке репрезентације које би стигле до финала Европског првенства, а да би на Светском шампионату наш први тим био шампион а други освојио бронзу у најгорем случају. Ми смо чак и у Првој Б лиги имали добре играче, а у највишем рангу 25-30 мајстора кошарке. Имали смо најјачу лигу у Европи, са уједначеним клубовима од Скопља до Љубљане, а свуда пуне хале. И тренери су тада жестоко радили. У то време сви најбољи стручњаци су били у земљи осим Аце Николића који је повремено одлазио, а затим је отишао и Тањевић.

Као предавач на семинарима неких познатих светских фирми говорили сте и о томе како тренер (вођа) стиче ауторитет код играча (група)?

– Пре свега тренер мора да покаже играчима да познаје кошарку барем три пута више од њих. Кад неки кошаркаш покушава да пребаци кривицу на другога – на пример: Пера ми каже да Мика неће да му дода лопту – ја Пери кажем да позове Мику да то одмах рашчистимо. Играчи тако виде да ништа не радим иза леђа и да су ми сви једнаки. Затим, највише критикујем најбоље играче, зато што се од њих највише очекује и да остали виде да нема недодирљивих. Сећам се, кад сам одлазио из Барселоне, Сан Епифанио ми је рекао: "Нико ме није критиковао као ти, а за све си био у праву"...

Не пратите тренд "тренерског хистерисања" крај аут-линије?

– Не понашам се тако јер на то немам право као капетан брода. У Грчкој су ме критиковали што не бацам сако на паркет јер је то тамо тренд. У Шпанији ми само смета правило да мора да се носи кравата, јер се на утакмици борим и са њом и са противником. Рецимо, у шпанској лиги три године нисам добио техничку грешку... Сигуран сам да би се из аутобуса који падне у реку много више људи спасло него иначе да у том тренутку има барем неколико прибраних да повуку пар кључних потеза на време. То говорим да бих истакао колико је битна прибраност у драматичним тренуцима.

Какви су Вам планови?

– Волео бих да што мање будем слободан, јер за тренера је најбитније да ради. Тренутно сам у Марбељи, једном од три места у мом златном троуглу Београд – Париз – Марбеља.

У чему је драж тог троугла?

– У Паризу сам један човек више, ставим шешир на главу и наочаре за сунце и кренем у шетњу. У Марбељи обучем бермуде и кошуљу са дугим рукавима – јер то је марбељски стил – и уживам у близини мора, јер после тешке сезоне море ме смирује. Београд је мој град. За њега ме веже мирис маминих јела, мирс земље, мирис свега...

--------------------------------------------------------------------------

Арену назвати по професору Николићу

– Београдској арени би требало дати име професора Александра Николића због његовог огромног доприноса нашој и европској кошарци. И географски би то имало смисла јер је живео 500 метара од плаца на којем је данас хала. То сам још пре две године предложио најважнијим људима у земљи и они још нису реаговали. Овом приликом их подсећам на то. Ако Арени дамо професорово име свима ће нам живот бити лепши.

--------------------------------------------------------------------------

О Клементеу и Бајевићу

– Поздрављам долазак Клементеа на место селектора Србије, јер он познаје фудбал и нема длаке на језику. Последњи пут смо се видели у ложи стадиона у Сан Себастјану кад су Мијатовић и Шукер постигли голове за Реал. Тад сам му рекао: "Не можете ви без нас...". Клементе ће поспешити рад домаћих тренера, од њега ће сигурно моћи много да се научи, као што је рецимо Тумбаковић научио од Осима. Својевремено је наша кошарка довела Американца Џима Гаџера који је држао семинаре и у неку руку био просветитељ срспке кошарке. Сматрам да свака федерација треба да има јавни конкурс и да тако бира најбољег. Желим да кажем и то да је Звезда довела најбољег могућег стручњака који је бољи од свих странаца. Мало људи у Европи има тако успешну каријеру и играчку и тренерску као Душан Бајевић.

--------------------------------------------------------------------------

Како сам продао певачицу

– Ранко Жеравица и ја смо једном били на семинару који је организовао један од директора "Корте Инглеса", а тема је била "Стварање лидера". Од тог директора сам научио како се прави добар уговор, о односу према људима у фирми (клубу), о положају руке и главе приликом говора... Ја сам као вежбу добио задатак да продам певачицу на заласку каријере којој је продаја улазница опала на 40 посто. Сва та предавања су ми много користила, јер тренерски посао је данас више од заната. Драго ми је да су и директори фирми могли да науче нешто од мене.