Споменици као „врућа” роба

Зрењанин – Судбина скулптуре дечака са београдске Чукур-чесме задесила је и многа уметничка дела и споменике у Зрењанину.

О томе сведоче празна постоља са којих су однесене бронзане бисте уметника и револуционара.

Скулптуру бронзаних коња у пасажу, у центру Зрењанина, оштетили су непознати починитељи пре више од пола године. Недело се приписује групи разуларених и пијаних младића који су се на овај вандализам, наводно, одлучили из чисте обести.

У овдашњој полицијској управи сазнајемо да су у септембру и октобру 2006. године пријављени нестанци биста Саве Ковачевића, у МЗ Колонија, Серво Михаља, партизана и комунисте, која се налазила у парку поред шећеране, те Густава Лаука, књижевника, чије се обележје налази у Карађорђевом парку. Четворица младића су „робу“ привремено склонили у напуштеној кући рођака главног организатора крађе. Полиција је пронашла цела два споменика док је онај посвећен Сави Ковачевићу био изломљен у парампарчад и те делове бронзе овим крадљивцима продала је трећа особа. Инспектори кажу да се са бистама најчешће поступа као са „врућом“ робом, а она мора брзо да нађе пут до купца. Због затирања трагова често се споменици разбијају уочи транспорта до одредишта, односно до неке ливнице. Поуздано се зна да овдашња обележја не завршавају у Зрењанину, него се одвозе на посебна места, недоступна полицији. Зрењанинска роба се пребацује пут Новог Сада и обично промени више руку, односно препродаваца.

Код захтева за одштету цене су веома различите, од 30.000 до милион динара. Негде се тражи и надокнада за уметничку вредност, а не само за тежину у килограмима. Постоља за споменике песнику Бранку Радичевићу, у Планковом парку, и сликару и диригенту Урошу Предићу и Слободану Бурсаћу, у Карађорђевом парку, још су празна јер те бисте нису пронађене и вероватно су већ претопљене. (/slika2)

Историчар уметности из зрењанинског Завода за заштиту споменика Бојан Којчић каже да се вредност споменика не може свести на цену материјала, али и да је уметничку вредност тешко проценти. Према његовим речима, скулптуре захтевају посебну стручност јер оне нису слике, да се могу препродавати па да тржиште одређује цену.

– Нама се често обраћају тим поводом, али мислим да ми нисмо надлежни. Ми бринемо о посебним културним споменицима који су старији од 50 година и имају изузетан друштвени значај – каже Којчић.

Како се срозава цена уметничких дела видело се када је пре неколико месеци опљачкана кућа једног сликара и колекционара у Банатском Двору. Међу пронађеним стварима био је и сребрни есцајг за који власник тврди да је из 11. века и да вреди и милион динара по комаду. Од крадљиваца га је откупио трговац сировинама за шест хиљада динара.

Ђуро Ђукић