Нико неће бити оштећен

– Уколико Закон о кинематографији буде усвојен, гарантоваће 0,1 одсто од укупног буџета Републике Србије, али то никако не значи да ће тај новац бити одузет другим гранама уметности – каже Надица Момиров, државни секретар при Министарству културе. Коментаришући наводе Горице Мојовић, која је јуче у нашем листу изнела тврдњу да би том одлуком филмски радници били у повлашћенијој позицији у односу на уметнике који се баве музичким, сценским или неким другим стваралаштвом, Надица Момиров истиче да ће се тиме само увећати буџет Министарства културе.

Према речима Надице Момиров, у садашњем Нацрту закона о кинематографији, поред поменутих 0,1 одсто, у фонд за филм ићи ће и 1,5 одсто од претплате Јавног сервиса.

– Закон о кинематографији не дефинише само финансирање кинематографије, он потпуно уређује ту област. Повећање новца не значи да је нека друга област културе на штети. И остале области ће такође бити уређене, а у складу са Законом о култури, за који је гласала и народни посланик Горица Мојовић – каже Надица Момиров.

Наша саговорница подсећа да из Министарства културе последњих 17 година није изашао ниједан закон и да ће и остале гране уметности стићи на ред.

– Почели смо са Законом о кинематографији, он је имао еминентну радну групу у којој су Горан Паскаљевић, Горан Марковић и Мики Манојловић, а урађен је и закон о издаваштву, закон о архивској грађи, закон о фондацијама, закон о старој и реткој књизи, закон о библиотекарству. Радићемо и закон о заштити културних добара, затим закон о позоришту... Циљ нам је да на тај начин стално увећавамо новчана средства за културу – објашњава Надица Момиров.

Нови Закон о кинематографији имаће и фонд при Филмском центру Србије, у који ће се сливати новац за филмске пројекте, а Надица Момиров напомиње да слични фондови већ постоје за Косово и Метохију, за заштиту животне средине, за помоћ младима.

– Када је финансирање у питању, не треба мешати области. Ако, на пример, говоримо о заштити културних добара, постоји филмски центар, који је мала установа, а са друге стране имамо мрежу библиотека, завода или позоришта. Не можемо да правимо ту паралелу јер, рецимо, заштитом културних добара баве се установе културе, ми преносимо новац заводима и они воде бригу о томе – говори Надица Момиров.

Нови Закон о кинематографији обезбедиће и помоћ од 25 одсто од буџета за филмове за које буде процењено да су од изузетног значаја за српску културу. Надица Момиров каже да је тај проценат погрешно представљен у јавности.

– Два пута годишње биће објављен конкурс за тих 25 одсто од буџета. Није у питању никакво дискреционо право на доделу средстава. Циљ је да се подстичу млади аутори, али и уметници који остварују најбоље успехе на међународној сцени – каже Надица Момиров.

Она напомиње да постоје аутори који су неприкосновени, попут Емира Кустурице, који је у могућности да склопи финансијску конструкцију, као и Горан Паскаљевић који је у разговору за „Политику” као пример навео свој филм „Буре барута”, који је комплетно финансиран страним новцем.

– Ако је државни буџет 653 милијарде, на основу 0,1 одсто, 653 милиона ће отићи за филм. Циљ нам је да сваким новим законом увећамо буџет за остале области и успут отворимо могућности ванбуџетског финансирања. Ако помогнемо филм који добија награде, то значи да ће га подржати и у другим земљама. Тако желимо да привучемо продуценте и спонзоре из других земаља. Ако не ценимо и не помажемо ауторе у својој земљи, не можемо очекивати да ће им страни продуценти или спонзори дати новац који им ми ускраћујемо. Зашто би они подржавали домаћу кинематографију, ако је ми не подржавамо – пита Надица Момиров.

Она каже да се Закон о кинематографији тренутно усклађује у Министарству финансија и могао би да буде на дневном реду у Влади Србије овог месеца.

С. Стаменковић