Батурина трећа жена по богатству

Московљани могу да се подиче двема стварима: прво, већ 18 година их води један од најагилнијих планетарних градоначелника – Јуриј Лушков и, друго, прва дама руске престонице Јелена Батурина – ових дана је доспела на треће место листе најбогатијих жена света, коју педантно сачињава угледни светски економски часопис „Форбс“. Сасвим довољно за сваку озбиљну светску метрополу, па и за Москву.

Име Јелене Батурине све чешће кола руским и неруским медијима. Хвале је као успешну пословну жену, критикују као особу која је богатство стекла искључиво заваљујући градоначелничкој позицији супруга Лушкова. У сваком случају, равнодушних на њен успех, једноставно, нема.

Биографски подаци казују да се родила 8. марта 1963. као Јелена Николајевна Батурина. Порекло јој је радничко, а у том окружењу је текла и њена младост. Ипак од самог почетка се могло наслутити да она не спада у оне који се мире са сопственом судбином. По окончању школе (1980) и неку годину рада у московској фабрици резних алата „Фрезер”, у којој су били запослени и њени родитељи, уписала је вечерњи курс на Институту за управљање где је дипломирала 1986. Одмах по добијању дипломе прекомандована је у градску комисију за питања радних односа. За Лушкова се удала 1991. и практично одмах почела да се бави приватним бизнисом. Петог јуна исте године регистрована је њена компанија „Интеко“, специјализована за грађевинске послове.

Околности су Батурининој ишле на руку. Било је то време када је Москва добијала сасвим ново лице. Од некадашње сиве совјетске престонице претварала се у град обновљених историјских споменика, освежених фасада, нових савремених здања, гламурозних културних збивања, улица закрчених аутомобилима најугледнијих западних произвођача... А онда на сцену ступа Лушков. Постаје градоначелник (1992), и то остаје до данас.

Компанија „Интеко” пролази одлично у подели послова на убрзаној реконструкцији града и изградњи нових здања. Критичари тврде да Батуринина, једноставно, није могла да буде губитник ни на једном тендеру из области грађевине. А у граду који броји око 10 милиона житеља, и који као магнет привлачи житеље из свих крајева највеће државе на свету, грађевински посао не губи на даху.  

Полако гомилајући богатство и ширећи посао (Батуринина данас поседује 14 компанија) госпођа градоначелниковица се претварала у личност по снази једнаку свом супругу. У посао је уплела и брата Виктора који тренутно седи у фотељи генералног директора компаније „Интеко-агро“. Вештином правог пословног махера доспела је (по„ Форбсу”) до богатства од – 2,9 милијарди долара! Можда још интересантније делује податак да је Батуринина само у прошлој години зарадила 30.942 милијарде рубаља (више од милијарду долара), чиме је у истом периоду далеко надмашила супруга Лушкова који је једва саставио 7,98 милиона рубаља.

Иначе, како се тврди, градоначелничка породица (поред Јелене и Јурија ту су још и две кћерке, Јелена и Олга) поседује милион квадратних метара земље са кућом. Сам Лушков, за приватне потребе користи један џип ГАЗ-69Е из 1964. године са приколицом, док супруга више воли да користи сопствену ауто-ергелу: „порше” турбо Ц, три „мерцедеса” S20, ML-63-IMG, S600, „ауди” 80 и један олдтајмер „талбот” 95. Породица у Москви обитава у стану од 445,1 квадрат, а на коришћење им је дато и имање са викендицом величине 2.500 квадратних метара...

Крајем 2000. једна група пословних људи, међу којима је био и Александар Лебедев, власник британских листова „Индепендент“ и „Ивнинг стандард“ и руске „Нове газете“, и сам „тежак” 3,1 милијарду долара, оптужила је Батуринину да користи мужевљеву позицију не би ли обезбедила уносне послове. Ипак, све је остало на оптужбама.

Оно што би могло да помути идилу Јелене Батурине јесте то што се њен супруг последњих месеци нашао на удару моћних политичких играча. Многи предвиђају да ће градоначелничку канцеларију на Тверској улици у центру престонице морати да напусти већ пре краја ове године. Уколико се то и деси, тешко је претпоставити да ће му пензионерски дани бити тешки. Наравно, пре свега захваљујући парама супруге Јелене.

Слободан Самарџија