Дворане с накитом

Током девет дана експедиције српски спелеолози са колегама из Румуније, Бугарске и Републике Српске открили су седам нових пећина и јама на још недовољно истраженом подручју Бељанице у источној Србији. Дубина појединих новооткривених јама, попут Тисове, износи 151 метар, па се у њој задржавају снег и лед преко целе године. Откривено је неколико лепих пећинских дворана са богатим накитом.

Координатор спелеолошке експедиције с Рударско-геолошког факултета Саша Милановић посебно истиче велику помоћ коју им је у истраживању пружио колега из Бугарске, иначе, генерални секретар Балканске спелеолошке уније Алексеј Жалев. Управо захваљујући њему откривено је неколико нових дворана.

Како напомиње Милановић, у овој првој српској експедицији међународног карактера учествовали су Румуни и спелеолози из Републике Српске.

Мада су их током експедиције пратили киша и магла, то није утицало на рад спелеолога на терену.

"Лоше временске прилике нису утицале на елан спелеолога. Насупрот, то је још више учвршћивало и јачало везе домаћих и страних спелеолога и појачавало њихову жељу за откривањем новог и непознатог", истиче Милановић.

Планина Бељаница, то јест зона увале Бусовате и њене околине, која је део регионалне целине Кучајско-бељанског масива, представља велики и делимично неистражени масив. Откривен је већи број занимљивих објеката дубине и до 100 метара, урађено је топографско, видео и фото снимање великог броја већ постојећих објеката.

На ободу Бељанице налазе се највећа врела у источној Србији: врело Млаве и Крупањско врело дубине од 70 до 100 метара. Све што је пронађено на овом терену, кости, бубице и спелеофауна, предато је на анализу, а снимци новооткривених пећинских дворана послужиће за туристичку промоцију Србије.

Занимљиво је да су поједине први пут истражене пећине добиле имена по водичима, односно чобанима који су им показивали пут до њих. Тако је једна названа по водичу Радомиру, па је то сада Радомирова пећина. Према казивању сељана из тог краја, у једној од истражених пећина, за време Другог светског рата, састајао се четнички штаб Драже Михаиловића, па је она по томе добила име и сада је то Четничка пећина.

Сем рада на терену, спелеолози су ретке слободне тренутке проводили у дружењу с сељанима од којих су куповали сир и млеко. Кад затреба, спелеолози су били и чобани. Тако је члан експедиције, студент из Београда Бојан Борбић, цео дан чувао овце, пошто је стари чобанин Драгиша помагао спелеолозима показујући им пећине и јаме.

Последњег дана експедиције уприличено је за дружење са представницима општина Деспотовца и Жагубице који су им испекли јагње на ражњу. Ове две општине су их спонзорисале у храни и пићу.