Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српске пречице за Европу

Српске пречице за Европу
Венсан Дежер и Милутин Мркоњић Фото Танјуг

Србија зна како ће најбрже у Европску унију. За себе и Европу градиће магистрале – друмске, железничке, ваздушне и водне. Из буџета, предприступних и приступних европских фондова и кредита Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, Светске банке и других финансијских институција у изградњу и одржавање саобраћајне инфраструктуре до 2027. године уложиће 22 милијарде евра. Уз помоћ ЕУ урађен је Транспорт мастер план, прошлог петка усвојио га је Национални савет за инфраструктуру, а министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић са сарадницима и шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер, јуче су га у Палати „Србија” представили представницима Светске банке, ЕБРД, амбасадорима земаља чланица ЕУ и другим високим званичницима.

Планирано је да се у изградњу и развој мреже путева уложи 13,7 милијарди евра, у железницу 7,5 милијарди евра, за водни саобраћај предвиђено је 475 милиона евра, 376 милиона евра за ваздушни саобраћај и 136 милиона евра за комбиновани транспорт.

Министар Мркоњић је рекао да се остваривање неких од ових пројеката у току, а завршетак аутопута од Новог Сада до Хоргоша и од Суботице до Келебије до краја године је приоритет.

– Стварамо услове да Србија буде европска земља тако што ће постати део европске саобраћајне мреже – рекао је Мркоњић. – Сада знамо шта траба да радимо и шта ћемо да градимо у Србији. У току је пет тендера за Коридор 10, три на путном и два на железничком. Позивам фирме из Европске уније да узму значајније учешће у изградњи ових пројеката.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер казао је да Мастер план садржи пројекте који у наредне две деценије предвиђају да Србија постане једна од „главних саобраћајних артерија” у овом делу Европе. Он је рекао да су Србији потребне инвестиције за економски развој, да Мастер план садржи јасне приоритете, који ће инвеститорима пружити већу сигурност и предвидљивост. Он је истакао да ће ЕУ помагати Србији у реализацији Мастер плана како би и у том делу што пре постала део европске породице.

Први на листи приоритета од 33 пројекта Транспорт мастер прана, поред завршетка аутопута на северном краку Коридора 10 од Хоргоша до Новога Сада, су и изградња аутопутева Појате – Прељина и Крагујевац – Баточина.

Помоћник министра за инфраструктуру Србије Дејан Ласица казао је да је Мастер планом предвиђено улагање око 8,5 милијарди у изградњу путне мреже у Србији и око пет милијарди евра за одржавања. У изградњи железнице приоритетан је пројекат пруге између Старе Пазове и Суботице, а завршавају се преговори са ЕИБ о финансирању деонице од 45 километара до Новог Сада. Он је навео да је за развој комбинованог саобраћаја у Србији предвиђено око 120 милиона евра, укључујући и 20 милиона евра за изградњу новог терминала у близини Београда. Ласица је додао и да је предвиђена изградња терминала за комбиновани саобраћај у Новом Саду и Нишу.

Државни секретар за ваздушни саобраћај Србије Миодраг Миљковић казао је да је за повећање броја путника у авиосаобраћају у Србији са око 2,5 на осам милиона годишње, потребно уложити око 135 милиона евра у аеродроме у Београду и Нишу, а предвиђен је и развој мреже регионалних аеродрома.

Иначе, четврти пројекат по важности је улагање у аеродроме у Београду и Нишу, на петом месту је пројекат из области железничког саобраћаја за улагање у пругу Стара Пазова – Суботица, док је у водном саобраћају приоритетни пројекат река Дунав или европски Коридор 7, који је рангиран на 11. месту на листи приоритета.

односно комбиновање више врста транспорта, 136 милиона евра.

Међу приоритетним пројектима су и изградња аутопута Београд – Пожега на Коридору 11, који треба да повеже Србију са Румунијом и Црном Гором, изградња брзе саобраћајнице Нови Сад – Рума – Шабац – Лозница, пруге од Велике Плане до Сталаћа, Ђунис – Трупале код Ниша и Стара Пазова – Шид.

Мастер план за интермондални транспорт предвиђа изградњу три логистичка центра различитих величина и карактеристика у Београду, Новом Саду и Нишу, а у главном граду терминал би могао да буде изграђен у Макишком пољу, између станице „Београд – Ранжирна” и пута Београд – Обреновац.

Ал. Микавица(/slika2)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.