Сурфери на тацни

Док у осами ваших соба, куцкајући по тастатури, тражите неке одговоре за ваше једноставне животе, попут куповине школског прибора за децу, или сазнања – у које доба године је најбоље да се посети Италија – будите опрезни. Ако у једном од ових лудих августовских дана, када се смењују тропске врућине и меланхоличне кише које најављују тмурну јесен, укуцавате питања о термитима, чају за добро здравље, депресији или детективским агенцијама које могу уловити вашег несташног брачног друга или другарицу, мислећи да сте ушушкани и невидљиви у вашим одајама, макар на тренутак застаните. Јер, неко вас можда посматра.

Иако су претраге по интернету махом каталог намера занимљивости, брига и баналних питања, оне се архивирају у "складиштима" глобалних претраживача, улазе у базу од неколико милиона разних информација које су укључене у датотеке које користе и амбициозне мајке, оболели пацијенти од рака, студенти и љубитељи музике.

Затрпан у листи од 20 милиона анкета, сакупљених од глобалног претраживача Америка он лајн (АОЛ), недавно објављен на интернету, налази се и корисник број 4417749. Број је потписала компанија, да би се заштитила корисникова приватност.

"Број" је учинио стотину претрага у року од три месеца, по темама које варирају: од "броја прстију" и "неваљали пси", до "неожењени у шездесетој".

Вршећи претрагу за претрагом, клик за кликом, идентитет АОЛ корисника овог броја постао је лакши за откривање. Није било потребно много детективског истраживања да трагови одведу до Телме Арнолд, 62-годишње удовице, која живи у Џорџији, и која често тражи лекове за своје пријатеље и брине за своја три пса.

АОЛ је уклонио податке о претрагама са свог сајта истог викенда и извинио се за њихово објављивање, правдајући се да је то била неовлашћена операција тима који је сматрао да ће тиме допринети академским истраживањима.

Детаљни записи о претрагама госпође Арнолд и 657.000 других Американаца, које и даље настављају да круже на интернету, наглашавају колико људи ненамерно откривају податке о себи када користе претраживаче. Нехотице, сурфери се излажу "на тацни". Овакви ризици су дуго заокупљали правне тимове за заштиту приватности са интернет провајдерима и маркетинг фирмама за умрежавање које су виделе шансу за зараду у јединственој способности интернета да евидентира, односно прати пријаве и одјаве корисника допуштајући већи фокус и на тај начин профитабилније оглашавање на мрежи.

Ненамерне последице коришћења свих тих података у Сједињеним Државама све чешће се описују као темпирана бомба која угрожава приватност грађана корисника.

Госпођа Арнолд, која је пристала да расправља о својим претрагама, изјавила је да је била шокирана када је сазнала да је АОЛ сачувао и јавно објавио њене податке у последња три месеца.

– То је цео мој лични живот – рекла је.

– Нисам имала појма да је то неко посматрао "иза мојих леђа".

Ако за тренутак помислите да је Америка ипак далеко и да су тамошње он-лајн стрепње резултат параноје која је уследила после 11. септембра, уз орвеловско-матриксовске филозофске тезе о великом брату и виртуелним животима, можете упасти у замку као безазлена госпођа Арнолд. Јер, компјутерски стручњак Александар Свовник из Београда каже:

– Теоријски, исто се може догодити са српским претраживачима!

Иако је код нас најпопуларнији претраживач "Гугл", овдашњи сурфери који су користили АОЛ, такође су могли да буду "прочитани".

Свовник објашњава да претраживачи не би требало да групишу историјат претрага једног корисника и да их објављују јавно – што је учинио АОЛ – узгред, моћна, гигантска компанија која чува белешке о сваком кориснику и њиховим претрагама у последњих месец дана.

Како претраживач, попут поменутих америчких сајбер-дивова, може да групише претраге од истог корисника? Када одете на претраживач да нешто сазнате, враћа вам се колачић (куки). Тај "слаткиш" остаје на вашем компјутеру и приликом сваке следеће претраге претраживач зна да је реч о истој особи. Корисник се може заштитити од "колачића" тако што укључи брисање након сваке посете сајту.

– Али, та операција није за почетнике – прецизира Свовник и упозорава сурфере по интернету да приликом претраге не дају своје личне податке, попут матичног броја.

Он подсећа да је америчка влада ове године затражила од свих главних претраживача – Гугла, Јахуа, АОЛ-а једнонедељни увид у све претраге, под образложењем борбе против дечје порнографије. Јаху и АОЛ су одмах пристали да уступе те податке, док је највећи претраживач Гугл одбио да то учини, јер се плашио да би се тиме могла повредити приватност корисника. Без обзира на то да ли је реч о борби против дечје порнографије, тероризма, или о лову на Ратка Младића, поставља се питање – да ли владе то могу чинити анализом претрага свих нас?

Госпођа Арнолд намерава да повуче своју претплату на АОЛ.

Зато, пазите како ћете се конектовати, без обзира на то да ли сте пензионерка из Џорџије или хакер из Куршумлије. Сајбер-свет ни издалека не изгледа тако стерилан и безопасан.