Чувари шумадијског блага

Крагујевац – Старо здање Карађорђевића у Аранђеловцу, Амиџин конак као део дворског комплекса Милоша Обреновића, собрашице – објекти црквеног и народног блага у селу Лужнице, Сењски рудник крај Деспотовца... Ово је само мали део културне и архитектонске баштине Србије и Шумадије о којима се брине крагујевачки Завод за заштиту споменика културе.

Ова установа, регионалног типа, која води бригу о споменицима културе у 13 шумадијских и поморавских општина, припремила је низ пројеката за заштиту, обнову и ревитализацију неких од најзначајнијих материјалних сведочанстава наше историје.

Ако не знамо шта је било и шта смо били, како се некад живело и трајало, тешко да ћемо моћи напред, каже директор овдашњег Завода за заштиту споменика Драган Минић, напомињући да запослени у установи предано раде како на конзервација археолошких налазишта у средишњем делу Србије, тако и на споменицима подигнутим после Другог светског рата.

– На Старом здању Карађорђевића у Аранђеловцу мењамо кров, сређујемо прозоре и врата, чистимо га у потпуности како бисмо га заштитили од даљег пропадања. Следећа фаза је комплетна реконструкција. У току су и радови на реконструкцији крова Амиџиног конака у центру Крагујевца, а када се то заврши, око целог дворског комплекса Милоша Обреновића биће постављена нова ограда од кованог гвожђа – предочава Минић, уз објашњење да су Министарство културе и град Крагујевац обезбедили средства за ове важне рестаураторске послове.

Собрашице или трпезари у Лужницима, стари тремови направљени од дрвета који су некада, уз цркву, представљали једина саборна места у селу и служили за прославе црквених и народних светковина, такође се обнављају.

– У Лужницама се налази највећи низ собрашица у целој Србији. Има их укупно 27, а ми припремамо обнову шест најугроженијих. Све скупа имају статус културног добра од изузетног значаја – објашњава саговорник „Политике“.

Сењски рудник крај Деспотовца, заједно са објектима за експлоатација угља, према оцени међународних експерта, представља једну од најзначајнијих очуваних и аутентичних целина индустријске архитектуре у Европи.

– Реч је о објектима који су подигнути средином 19 века, а Европска унија је уложила 1,5 милиона евра за њихову реконструкцију. У плану је обнова и ревитализација три најважнија објекта ове индустријске целине. То су Управна зграда рудника, радионица и ковачница, те стари магацин у коме се налази Музеј угљарства. Припремамо пројекат који ће омогућити не само заштиту нашег и европског индустријског наслеђа, већ и развој читавог краја, пре свега када је реч о туристичким потенцијалима – наводи директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе.

Ова културна установа је током четири и по деценије постојања реализовала више стотина пројеката конзерваторско-рестаураторских радова, а у овој години је код три министарства, града Крагујевца и више локалних управа конкурисала са 30 пројеката.

– На територији коју покрива наш завод регистровано је 143 споменика културе, десет археолошких налазишта, четири просторне културно-историјске целине и исто толико знаменитих места. Основна делатност установе је спровођење система заштите непокретних културних добара, као и свих других добара која заслужују да буду заштићена од државе. Рад Завода је обиман и темељан, делатност коју обавља је широка, а обим послова се мења из године у годину и зависи од финансијских средстава која се обезбеђују из различитих извора – објашњава Минић.

Пред крагујевачким Заводом за заштиту споменика културе је пуно посла. Ускоро на ред долазе обнова Карађорђевог конака у Тополи, истраживања и конзерваторски радови на цркви Јована Главосека у селу Забрега код Параћина, као и „умивање“ крагујевачких споменика посвећених шумаричким жртвама и борби против фашизма.

----------------------------------------------

Изложба на отвореном

На Ђачком тргу испред Прве крагујевачке гимназије пре неколико дана је отворена прва заводска изложба на отвореном. На фотографијама и паноима је представљен богат споменички фонд, као и нека од најзначајнијих конзерваторских решења стручњака запослених у овој установи. Ту су манастири Каленић, Драча и Раваница, собрашице у Лужницама, шанчеви на Иванковцу, Марићевића јаруга, Спомен-костурница из Првог светског рата у Аранђеловцу, пећина Рисовача, средњовековни градови Петрус и Жупањевац, Сењски рудник... Ову изложбу су, кажу са задовољством, погледали и званичници Институционалног комитета Конгреса Савета Европе који је пред крај прошле недеље заседао у крагујевачком хотелу „Шумарице“.