Повратак на мала врата

(Од нашег сталног дописника)
ЗАГРЕБ, августа – Ових дана загребачке новине пишу како је "након дугогодишњег затишја овог лета забележен велики повратак туриста из Србије". Ово је, међутим, тек делимично тачно, јер се не односи на онај масовни грађански средњи слој који је до овог последњег рата у летњим месецима преплављивао хрватска летовалишта, него више на оне познатије и богатије госте за које су заинтересоване друштвене рубрике и хронике данашњих таблоида.

Тако се може прочитати и видети фотографије да, на пример, кошаркаш Дејан Бодирога некадашњом јахтом колеге Дина Рађе "Першингом 65" (коју му је платио наводно 1,2 милиона евра) крстари између јадранских острва, да је власник ТВ "Пинк" Жељко Митровић овог лета својом луксузном јахтом на неколико дана стигао и до Хвара, да је својим "Предатором 82" острва средњег Јадрана и Дубровник посетио Веселин Јевросимовић са породицом ("српски Бил Гејтс" – како га зову хрватске новине), а на тим дестинацијама – Хвар, Брач, Корчула, Мљет, Дубровник – виђени су и певач Миле Китић с породицом, Влада Георгијев, банкар Вук Мрвић и све више истакнутих менаџера и успешних пословних људи из Србије.

Најпријатније у Истри

Истина је да у хрватска летовалишта на мору стиже и све више оних "обичних", просечних туриста из Србије, али се то не може упоређивати с оним временима од пре протеклог рата. Тада су главне дестинације тих туриста биле Дубровник, Макарска ривијера, подручје Шибеника и Истра (нарочито око Ровиња у којем су посебно Београђани купили много кућа и станова). Било их је, наравно, пуно и по свим осталим локацијама – далматинским и кварнерским острвима, као и бројним градићима и местима дуж целе јадранске обале.

У Ровињ, као једно од најпознатијих  одредишта, у којем су још пре неколико година хрватске новине забележиле "повратак екавице", све више се враћају његови ранији љубитељи, па тако загребачки "Јутарњи лист" ових дана бележи да се популарни бивши "Идол" Влада Дивљан у том лепом истарском градићу "осећа као код куће".

Иако још не постоје егзактни бројчани показатељи (такве анализе и статистике раде се на крају сезоне), очито је да су овог лета туристи из Србије присутнији у већем броју него до сада. Нису то неки спектакуларно бројни туристички аранжмани, попут оних као за Грчку и Турску, већ се највећи део односи на тзв. индивидуалну посету, која у случају српских туриста има карактеристике капиларног кретања и ширења. А то значи дискретног и што је више могуће неприметног, што је резултат отвореног анимозитета и нетрпељивости која се протеклих година у појединим деловима Хрватске (негде више, негде мање, а најмање у Истри) испољавала према онима који се преко језика или аутомобилских таблица препознају да су из Србије.

Таквог острашћеног понашања је уочљиво све мање, слободно се може рећи да га већина хрватске јавности осуђује и настоји да га елиминише, а тако се понашају и представници власти и органи с којима такви намерници долазе у контакт. Има, наравно, још увек и оних других, али овог лета – барем до сада – чули смо за знатно мање таквих неугодности него што је то било прошлог лета. И оно протеривање Срба са плаже у Карину од стране групе обесних младића почетком августа било је условљено "локалним колоритом", јер у том крају су до почетка протеклог рата живели претежно Срби, а после егзодуса су остали у мањини која још увек смета онима који су се проширили на некадашњи њихов простор.

Недавно су загребачке новине објавиле велику репортажу из Београда о српским туристима у Хрватској, па су са изненађењем забележили да је у јеку сезоне из главног града Србије кретало по 20-ак аутобуса дневно за одредишта у Хрватској, што још прошле године није био случај. У разговору с путницима покушали су да дознају о чему се ради и нису оскудевали у изјавама, али нико није желео да наведе и своје име. Разлози су познати, а српски туристи су показали завидно познавање правила илегалног рада у условима када треба да остану што неприметнији. Листом су ишли у посету својим рођацима или пријатељима, углавном на мору, а карактеристичан одговор је био једне избегличке породице: "Идемо у посету родитељима код Книна, а затим ћемо мало и на море."

И на хрватским аутопутевима овог лета је знатно више аутомобила с регистрацијама из Србије него прошле године. Њихови возачи и путници немају због тих таблица проблема док су у вожњи, али је препоручљиво и надаље да се приликом паркирања остављају у гаражама или чуваним просторима (дворишта пријатеља или ограђена чувана паркиралишта) да не би када се врате на седишту нашли циглу која је ту ушла кроз возачево стакло. И у хрватским новинама је у вези са тим нашла запажено место вест из Србије о досетљивом предузетнику који производи и продаје лажне хрватске регистарске таблице које се лако причврсте преко постојећих и тако "српски" ауто у магновењу претварају у "хрватски".

Све у свему, Срби очито толико воле Јадран да су за то уживање спремни и на привремену мимикрију. На реду су хрватски туристички и економски стручњаци да из тога извуку одговарајуће закључке, поготово што није заборављено да су до овог рата туристи из Србије остваривали позамашни део туристичког прихода у хрватским летовалиштима. На дубровачком подручју чак већи од страних туриста.