„Жена змај” храбри купинаре

Ваљево – И трећа по реду привредно-туристичка манифестација „Дан купине”, одржана прекјуче у планинском селу Ставе код Ваљева, потврдила је разочарење произвођача због ниске откупне цене од 15 до 25 динара за килограм. Од већине смо чули да ће највероватније одустати од бербе, јер им се не исплати па од лоше ситуације могу направити још гору. Нема сумње да би то била велика штета с обзиром на то да су села подно планине Медведник јединствена у Србији по купињацима чији плодови су, и поред неповољних временских услова, одличног квалитета.

Међу десетак произвођача који су донели купине на изложбу у Ставама био је и Србољуб Влајковић из села Станине Реке, који је проглашен за најуспешнијег произвођача у овој години. У разговору с њим нисмо приметили ничег победничког, јер су радост помутиле ниске откупне цене. Рачунао је, вели, да нешто заради, али од тога неће бити ништа. Он не криви откупљиваче, већ хладњачаре чији је лоби, како каже, изузетно јак. Сматра да је реална цена за његов „тон фри“ 60 а за „чачанску бестрну“ 40 динара за килограм.

И времешни Илија Старчевић, из села Дренајића, који каже да „са супругом има укупно 140 година“, имао је намеру да ове године убере и преда вагон купине и стави који динар у џеп. Међутим, размишља да то учини у количини од неколико гајби како би „баба направила слатко“.

– Уместо да се млади угледају на нас и да преузимају производњу и повећавају површине под купином, добро виде с каквим мукама се „кршимо“. Јасно им је да ће им труд бити узалудан. Ово нису ствари које треба да се расправе у месним заједницама и општинама, већ на нивоу државе. Овај део испод Медведника сам Бог је одредио за гајење воћа, међу којим и купине. Велика је штета ово што се чини – каже Илија.

За штандом Драгице Степановић из Става, познатије као „жена змај“ (титула коју је пре неколико година због своје предузимљивости на селу добила од Привредне коморе Србије), оптимистички тонови. Она каже да одустајање од бербе није решење.

– За нас произвођаче је битно да у гајбицама продамо барем половину плодова, а ону другу треба прерађивати у неки од бројних финалних производа који се могу добити од купина. Конкретно у мом домаћинству по традиционалној рецептури прави се купинов сируп, вино, џем, ракија, ликер, желе, слатко и неколико врста пита и колача. Управо промовишем још један нов производ за који верујем да ће брзо постати хит, а то је кашица од купина с медом. Производ је природан, без адитива и шећера и могу га користити бебе и људи у позним годинама. Дакле, нису купине за бацање и од финалних производа може се лепо зарадити – истиче Драгица, храбрећи оне произвођаче који који једино решење виде у гајбама и продаји свежих плодова.

Стручни жири је и овог пута прогласио најуспешније произвођаче, а то признање понели су Србољуб Влајковић из Станине Реке, за висок принос, Петко Петровић из Бобове за најуређенији купињак, док је Горан Јевтић из Станине Реке проглашен за најуспешнијег младог купинара.

Будо Нововић

-----------------------------------------------------------

Купинарска сила

По производњи купине Србија је на четвртом месту у свету, одмах иза Америке, Мексика и Кине, и код нас се на преко 5.000 хектара годишње убере и до 30.000 тона овог воћа. Професор Михајло Николић са Пољопривредног факултета у Београду на посећеном стручном предавању рекао је да не треба повећавати засаде под овом воћком због стагнирања њене потрошње на светском тржишту. Поручио је да би мера годишње производње требало да буде од 15.000 до 20.000 тона, као и да произвођачи не очекују више цене од 30 до 50 центи по килограму, што је иначе дуже време устаљена цена на европској и светској пијаци.