И Албанци траже посебну заштиту

Највећи проблем на јучерашњим разговорима делегације Београда и Приштине у Бечу о принципима децентрализацији Косова и Метохије био је, како је изјавио координатор српског преговарачког тима Слободан Самарџић, захтев албанске стране да се проширена овлашћења дају свим, а не само српским општинама.

У средишту пажње првог дана дводневних разговора било је формирање нових општина са српском већином, као и питање статуса подељеног града Косовске Митровице, на основу документа који садржи предложене принципе дорађене у разговорима које су протекле недеље експерти Уносека водили са српским и косовским преговарачима.

Први део јучерашњих преговора Београда и Приштине о принципима децентрализације (надлежностима општина) није довео до напретка, због покушаја албанских преговарача да надлежности за српске општине пренесу и на општине у којима су Албанци у већини, изјавио је Самарџић. "Одједном је постао проблем да се те надлежности уопште дају српским општинама. Албанска делегација покушава исте такве надлежности, у области образовања, културе и другога, да пренесе и на све остале општине", рекао је Самарџић новинарима у паузи преговора у Бечу.

Он је казао да српска страна не може да разуме тај предлог, зато што "албанским општинама и Албанцима који су већина не треба посебна заштита", додајући да је посебна заштита потребна само Србима.

Он је пренео да се у првом делу разговора расправљало о општим питањима надлежности општина, а да су касније прешли на тему здравства и, посебно, његове функције. "Ту нисмо до сада дошли до споразума, зато што албанска страна хоће проблем секундарне здравствене заштите да реши тако да одреди општине у којима би Срби могли да имају болнице", објаснио је Самарџић, додајући да је приступ Београда да се ради о питању права, а не одређивања места где ће бити болнице. Према његовом мишљењу, треба се изборити да Срби имају право да буду одговорни за своју здравствену заштиту и да је ствар општине како ће то да се уради.

Шеф албанске делегације Љутфи Хазири изразио је оптимизам пре почетка овог сусрета и навео да приштинска страна жели да "драгим српским суграђанима" омогући да преузму и воде пет нових општина "у независном Косову као сувереној држави". Хазири је изразио уверење да су српски и албански преговарачи близу окончања разговора о питањима чије решавање не зависи од одлуке о статусу. "Политички гледано, верујемо да су септембар и октобар веома важни месеци да се оконча и спроведе мисија (специјалног изасланика УН) Мартија Ахтисарија и онда ће независно Косово бити завршено и законски препознато од међународне заједнице", казао је он. "Онда ћемо моћи да живимо као нормални грађани", додао је Хазири.

Кад је реч о Косовској Митровици, формула албанског тима, према његовим речима, остала је иста – један град са две општине.

Хазири је додао да ће Приштина настојати да створи "такво политичко окружење које ће довести до интеграције те две општине и до боље будућности за све грађане".

Нова рунда разговора заказана је за 15. септембар, а, како је најавио председавајући јучерашњих преговора Алберт Роан, расправљаће се о децентрализацији, броју нових општина и њиховим границама.

--------------------------------------------------------------------------

Ахтисарију нису ништа рекли

Пред почетак јучерашњих преговора делегације су се одвојено састале са изаслаником УН за статус Косова Мартијем Ахтисаријем.

Самарџић је пренео да на том сусрету нису помињане Ахтисаријеве изјаве о кривици Срба. "Ми смо ту ствар расправили јавно, а хтели смо то да расправимо у нашој међусобној комуникацији, и зато смо му послали писмо. Он није одговорио на писмо, него је одговорио на наш јавни наступ. Ми смо изнели наш став, он свој. Начињена је велика штета и дух те штете је доминирао на данашњем састанку. Свесни те штете, дошли смо имплицитно и једни и други до закључка да не бисмо онда разговарали о ономе што је данас на дневном реду", закључио је Самарџић.

Б. Чпајак

--------------------------------------------------------------------------

Остали без речи

БЕЧ – Саветник српског преговарачког тима Томас Флајнер оценио је да је изасланик УН за Косово Марти Ахтисари "изгубио легитимитет веродостојног посредника".

У разговору за бечки дневник "Пресе", швајцарски професор међународног права је пренео садржај разговора који је Ахтисари водио са српским преговарачким тимом у Бечу прошлог месеца. "Ахтисари је показао на све нас и рекао: ’Ви нисте лично криви, али су Срби криви као народ’", пренео је Флајнер, оцењујући да "таква јавна изјава у Швајцарској потпада под Закон о сузбијању расизма".

На питање зашто од Ахтисарија није на лицу места затражено објашњење, швајцарски професор је одговорио да би "то имало смисла", али да су "сви били тако запрепашћени, да су остали без речи".

(Бета)

--------------------------------------------------------------------------

Роан: Потребно попуштање обе стране

БЕЧ – Заменик изасланика УН за Косово и Метохију Алберт Роан изјавио је, пред нову рунду техничких преговора у Бечу, да обе стране морају да буду флексибилније и да попусте у својим захтевима. "До сада смо направили понеки помак, али још преостају превелике разлике у ставовима", казао је он у изјави новом бечком дневнику "Аустрија".

Када је реч о критикама Београда на рачун изасланика УН Мартија Ахтисарија, Роан је рекао да се треба посветити стварним проблемима. "Надам се да ће српска страна да се концентрише на програмска питања, а не на полемике", закључио је аустријски дипломата, који после дуже болести поново председава преговорима.

(Танјуг)