И бебе једва дишу

СУБОТИЦА – Последње седмице у дечјем диспанзеру лекари се не одвајају од боца са кисеоником којима пружају помоћ бар половини својих малих пацијената. Од прошле суботе чекаонице у дечјем диспанзеру пуне су деце са респираторним проблемима, а лекари објашњавају да је највероватније узрок висок ниво полена корова амброзије у комбинацији са одређеним временским приликама и ваздушним притиском.

– Половина пацијената који су нам се јавили имала је дисајне тегобе. Бронхијалитис се углавном јавља као реакција на алергене у ваздуху, а оно што је специфичност ове године јесте да, иако нисмо имали више пацијената него лане, сви су имали тежу клиничку слику. Имали смо тако случајева да се респираторни проблеми јављају код беба од месец дана, а у неколико наврата децу са маскама са кисеоником возилима Хитне помоћи одмах смо транспортовали у болницу на хоспитализацију – каже др Љиљана Кубатовић, начелница Службе за здравствену заштиту жена и деце. Из ове групације регрутују се касније алергична и астматична деца.

Проблеми код деце су посебно изражени, али последњих седмица готово да нема Суботичанина који се не жали на неку тегобу изазвану високом концентрацијом полена у ваздуху. Пецкање и свраб очију, грла, отежано дисање, кијање гушење, малаксалост, само су неки од симптома због којих се грађани обраћају лекарима за помоћ. Уместо хемијске индустрије која је их "гушила" до пре деценију а која више у граду практично не постоји, Суботичани данас страдају од башта.

Полен коровске биљке амброзије толико се "разбашкарио" по свим јавним површинама, да ни учестали апели и позиви да се амброзија коси и уништава не дају резултата. Косе се готово нико не хвата, а при том једно кошење не значи готово ништа. Иако је Суботица била међу првим градовима која је едукацијом, флајерима и штампаним материјалима покушала да скрене пажњу грађанима на опасност од запуштених терена и парцела, али ове године као да је мало урађено и да су заказали и грађани и јавне службе.

Отуда није чудно да из Завода за заштиту здравља стижу алармантни подаци да је Суботица по концентрацији полена премашила све градове у околини – и Нови Сад, Београд, па и Мађарску која се са надирањем амброзије све успешније носи управо широком грађанском акцијом уништавања, али и кажњавања аљкавих грађана. Тако према речима Тање Шкорић, биолога у Заводу "клопка за полене" регистровала је максималну концентрацију полена трава 4. септембра. У ваздуху је по квадратном метру било 1.028 честица трава, пре свега амброзије, што је седам пута више него максимална гранична количина која смета људима. По својеврсној скали човекове осетљивости на полен до 15 честица у ваздуху смета само изузетно осетљивим особама, од 15 до 200 честица смета просечно осетљивим људима, а преко 200 може се рећи да представља иритацију за све. Када је у ваздуху седам пута више полена пре свега амброзије, може се само замислити колико "непријатеља" здравља улеће у организам са сваким удахом.

--------------------------------------------------------------------------

Нешто им "штипа" нос

КРУШЕВАЦ – Грађани Крушевца у последњих десетак дана све чешће пријављују да их у вечерњим сатима гуши дим и мирис сумпора, из правца северозапада, а највероватније из индустријске зоне са јасичког пута. Завод за заштиту здравља отворио је и додатно, пето мерно место аерозагађења у овој зони, док су еколошки инспектори обишли десетак фирми, могућих загађивача.

О овом проблему расправљали су и одборници на прошлонедељној седници Скупштине општине. Оштру критику на рачун власти и институција које се баве екологијом упутила је и др Ранка Радоњић, на конференцији за медије у Демократској странци, тражећи откривање непознатог загађивача.

– Тајанствени мирис у Крушевцу се осећа већ две недеље. Грађани који имају астму осећају појачано гушење. Толико смо расправљали о еколошкој заштити, формирали службе, а још не знамо шта се дешава – рекла је др Ранка Радоњић.

– Са инспекторима радимо на откривању емитера. Замолили смо грађане да нам се јављају, како бисмо лакше лоцирали мирисе и њихове изворе, при чему узимамо у обзир устаљену ружу ветрова. За сада су под лупом фирме на јасичком путу, као и у северозападном делу града. Од контроле нико није изузет, а има доста потенцијалних аерозагађивача. О штетности по здравље не можемо експлицитно говорити док не стигну сви резултати – каже др Михајло Петковић, помоћник директора Завода за заштиту здравља у Крушевцу.

На конференцији за медије у Демократској странци је споменуто сушење угља у ЈП Градска топлана, при чему долази до јачег испуштања мириса.

– Стање у Топлани је уобичајено, као и претходне године. Ништа се посебно не дешава. Имамо на лагеру 9.000 тона лигнита "колубара", који се, природно, дими због сушења, а интервенишемо са два водена топа повремено када проценимо да је ситуација критична. Тада се јавља нешто дима. Ништа неуобичајено, само се домаћински спремамо за зиму – каже директор Градске топлане Мирољуб Ерић.

загађивачи се, дакле, још не знају, а инспектори и еколози још трагају. ноћни мириси на сумпор, амонијак, нафталин и пестициде и даље се шире у ноћним сатима. (Р. Станковић)