Журка под стакленим звоном

Сат времена пре званичног почетка окупљања учесника „Парадепоноса”, новинаребеоградских редакција акредитоване за извештавање са овог скупа на Славији је сачекао јунак петооктобарских демонстрација Џо Багериста, који је покушао да се умеша међу представнике „седме силе“, бурно негодујући због окупљања које је за 10 часова било заказано у парку Мањеж.

„Хајде, чича, склони се, твоји дани су прошли, дошла су нека друга времена“, промрмљао је униформисани припадник Жандармерије. Његов колега легитимише наше колеге и као „аусвајс“ за улазак на поворку новинари добијају жуту траку око руку које многима буде асоцијација на жигосање Јевреја за време немачке окупације. Уз жуту траку, добијамо и пинк налепницу као знак да уживамо посебну полицијску заштиту и додатни савет да нас ова шаролика обележја чине покретним метама из визуре хулигана те да исте обавезно уклонимо пре одласка са скупа.

Обезбеђење нас усмерава ка парку Мањеж, који обасјава шкрто октобарско сунце и украшава стотине балона свих дугиних боја, а новинари радознало трагају за политичарима који су се претходних недеља утркивали у изјавама подршке „Паради поноса”, али – без већег успеха. Таман кад смо помислили да ће ова манифестација протећи у знаку „моралне подршке“ из Немањине улице, у парк Мањеж улази лидер ЛДП Чедомир Јовановић који је оценио да је јучерашњи дан један од најнесрећнијих у његовом животу, „јер је више личне слободе осећао за време бомбардовања и током бескрајних сукоба са полицијским кордонима у Милошевићевом режиму него на ’Поворци поноса‘“.

„Никад нисам прошао кроз Београд који је тако сабласно празан и чије су улице препречене колонама полиције. Дошао сам овде да бих мом друштву помогао да схвати да Србија може да постоји само ако буде способна да прихвати слободу као принцип живота и разуме да наше разлике уједно представљају и наше богатство. Питање сексуалних слобода је табуизирано у Србији, јер се управо на тој теми види колико мало има слободе. Наша власт је ’Параду поноса‘ схватила као административну услугу Европској унији и има проблем да разуме да се Европа ствара на уважавању разлика. Наши политичари су својом јаловом политиком од ових људи направили покретне мете и цео народ су ставили у позицију да бира да ли ће бити део рушилачке хорде или њена мета. Сви смо постали таоци пропалог система вредности“, оценио је Јовановић.

Иако су немири у престоници почели много пре званичног „отварања“ овог скупа, атмосфера у парку Мањеж личила је на једну опуштену јесењу седељку, а на лицима присутних се није очитавала забринутост ни страх због транспарентних надлетања полицијских хеликоптера и сирена хитне помоћи. Већина присутних није имала вести о нередима који су у том тренутку започели у центру града, већ се о дешавањима на улицама информисала у разговорима преко мобилног телефона или помоћу „вајрлес” интернета који је доступан у овом делу града. Процене говоре да је овогодишњој „Паради” присуствовало око 1.000 учесника.

Скуп је званично отворио Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, речима: „Ово је дан који се чекао девет година“. Он је том приликом истакао да свако има право да живи у складу са својим правима и вредностима и да Србија има добро законодавство у погледу заштите људских права, и права на верско и сексуално опредељење. Међутим, права нису само писани текст, већ и спровођење закона у дело, оценио је Дежер, похваливши Владу Србије за добро обезбеђење параде.

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић изјавио је да је јучерашњи дан „важан за слободу у Србији и да сви грађани имају право да искажу своју слободу“.

„Овде смо да бисмо показали да не постоји ниједан проблем због којег било који грађанин Србије не може да буде неслободан и искаже своју слободу“, нагласио је Чиплић, чији је говор истовремено изазвао и звиждуке и аплауз присутних учесника параде.

Лазар Павловић из Геј стрејт алијансе затражио је ефикаснији рад полиције и правосуђа у случајевима насиља и дискриминације на основу сексуалне оријентације и случајева претњи активистима који се боре за поштовање ЛГБТ права. Павловић је рекао да организатори траже и увођење злочина из мржње у Кривични законик и затражио имплементацију Закона о забрани дискриминације и промоцију права на сексуалну оријентацију.

Државни секретар у оставци Марко Караџић оценио је да су напади на „Параду поноса” доказ да је Србија и даље веома хомофобично и нетолерантно друштво и да људи мањинске сексуалне оријентације могу да уживају своја уставна права само ако 5.000 полицајаца брине о њима.

Скупу су, између осталог, присуствовали и помоћник министра за људска и мањинска права Петар Антић, посланици ДС и ЛДП-а, председник Грађанских иницијатива Миљенко Дерета, амбасадорка САД у Србији Мери Ворлик, шеф делегације ОЕБС Димитрис Кипреос, глумци Мирјана Карановић, Христина Поповић и Никола Којо, редитељ Јанко Баљак и дизајнер Мирко Илић. Подршку скупу пружило је и неколико брачних парова, од којих су неки дошли и са најмлађим члановима породице. Најмлађа учесница „Прајда” била је петогодишња девојчица која је у друштву родитеља пропратила скуп у Мањежу, а неколико њених нешто старијих вршњака искористило је слободан парк да се провоза скејтом. Осим геј активиста из Србије, на београдску „Параду поноса” стигло је више десетина гостију из земаља региона, а из Загреба је допутовало тридесетак учесника.

После поздравних говора у парку Мањеж, поворка се са заставама и активистичким транспарентима упутила ка Немањиној улици, да би потом скренула у улицу Кнеза Милоша, прошла поред Вазнесенске цркве испред које је стајала група монахиња опкољена полицијским „хамерима“ и скренула кроз Масарикову улицу до Студентског културног центра, где је одржана велика журка која је трајала до 13.30 часова. С обзиром да је дошло до ескалације сукоба у центру града, полиција је сугерисала организаторима „Параде поноса” да што пре заврше са журком, а део учесника ове манифестације био је одвезен кући полицијским „марицама“.

Катарина Ђорђевић

Марко Луковић