За дванаесторо деце шест машина веша дневно

Свилајнац – Породице са много деце најчешће су сиромашне и немају основне услове за живот. У кући Николића из Роанде код Свилајнца није тако. Иако су најбројнија породица у општини, јер имају дванаесторо деце, ништа им не недостаје. Светлана (35) и Добрица (41) направили су две куће за своје потомство, које ни у чему не оскудева.

– Живимо од пољопривреде, а помаже нам и Добричин отац Станиша, који је на привременом раду у Француској. Јесте мало напорно, јер по читав дан морамо да радимо, али желели смо да имамо пуно деце, па нам ништа није тешко због њих. Сваког дана, на пример, треба испеглати шест-седам машина веша, скувати ручак за толику породицу, очистити кућу, а стигнем и да одржавам башту – наводи Светлана за „Политику“.

Она још каже да јој старија деца помажу да млађе припреми за школу, али и брину о њима. Нарочито браћа брину о млађим сестрама.

– Када има тако пуно деце, више су везана и мислим да се некако више воле. Најстарији Марко се оженио и пре два месеца отишао у Швајцарску, а сваке вечери зове телефоном, јер му недостају браћа и сестре, а нарочито брат близанац Милош – каже Светлана.

Према њеним речима, највећи проблем у тако бројној породици је што не може истовремено свима да пружи потребну пажњу. Не могу сви да јој седну у крило кад пожеле, па се јавља тренутна љубомора, која их брзо прође.

Ова храбра и пожртвована мајка препоручује да млади брачни парови имају по најмање троје деце, јер су она радост у свакој кући.

З. Глигоријевић

----------------------------------------------

Награда

Светлана је 2005. године понела звање „домаћица године“, које јој је уручила Борка Вучић. Она каже да је том приликом добила комплетну кухињу, а највише се обрадовала машини за судове.

Деца

Светланина и Добричина деца су: близанци Марко и Милош (20), Милан (19), Младен (13), Марија (10), Михајло (9), Миленко (8), Давид (6), Наташа (5), Анђела (4), Урош (2) и Анастасија која има само три месеца.

– Ја више волим што имам пуно браће и сестара него да живим сам. Увек имам с ким да се играм, а и узајамно се бранимо у школи када нас неко дира каже Михајло.