Конференција Српског ПЕН-а о мемоарима

Регионалнa конференцијa у организацији Српског ПЕН центра, под насловом „Мемоари: чињенице или фикција?” свечано је отворена јуче у Београду, а најављена је и као увертира заседања Светског конгреса ПЕН-а, који ће у нашем главном граду бити одржан следеће године. Синоћ је у књижари „Беополис” уприличено велико међународно књижевно вече, учествовали су писци из БиХ Фадила Нура Хавер, Хаџем Хајдаревић, Звонимир Радељковић, из Бугарске Панчо Панчев и Рада Шарланиџијева, из Чешке Маркета Хејкалова, из Турске Тарик Гунерсел, као и учесници из Хрватске, Македоније, Словеније, Србије, док је овакво окупљање резервисано за сутра, и књижару „Плато” у Суботици, у 18 часова.

После поздравне речи потпредседника Михајла Пантића, окупљеним књижевницима обратила се Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН-а, која је нагласила да се тема о овој документаристичкој књижевној врсти наметнула сама. Поставила је, затим, питање о томе да ли се мемоари, који се бране личним и колективним искуством, могу сврстати и у историографију.

– Ово је и прилика да расправљамо о литерарним питањима, јер је у јавном дискурсу све мање разговора о књижевности, а њена естрадизација је оно чему се треба супротставити. Оно што, пак, разликује естраду од уметности јесте однос према времену. Естрадна употреба књижевности једнократна је, а права литература је свевремена. Због тога сада разговарамо о ономе што у мемоарском запису одолева искушењима времена – истакла је Вида Огњеновић.

Пре почетка радног дела конференције, књижевницима се обратио и академик Предраг Палавестра, почасни потпредседник Српског ПЕН-а, аутор монографије објављене 2006. године поводом осам деценија ове културне институције. Палавестра је подсетио на то да је Српски ПЕН основан у фебруару 1926. године, са идејом супротстављања писаца рату, ставом о достојанству писане речи и одбрани људских и грађанских права. Палавестра је нагласио да је Српски ПЕН центар пролазио кроз различите односе са државом – од подршке у првој деценији, када је одржан и конгрес међународног ПЕН-а у Дубровнику 1933. године, када је и осуђено нацистичко спаљивање књига, до престанка рада током Другог светског рата.

– Рад Српског ПЕН-а обновљен је 1962. године, активношћу Иве Андрића и Александра Вуча, уз подршку предратних чланова. Године 1994. Српски ПЕН се финансијски одвојио од државе, супротстављајући се на тај начин политици Слободана Милошевића – рекао је академик Палавестра.

М. В.