Одликаши у земљи богова

О земљи којом су ходали богови слушали су само на школском часу. Олимп на коме је живео Зевс видели су у филмовима, а о страшним походима Александра Македонског читали су у књигама. Знају они да је Грчка колевка културе и цивилизације, причају и о њеном снажном утицају и на наше историјско наслеђе. Митове воле да читају и ово градиво држе у малом прсту јер они су били најбољи ђаци, матуранти средњих школа из слабије развијених крајева Србије. Сада већ бруцоши најпрестижнијих факултета у држави, њих 20, пет дана су захваљујући програму „Европа за све”, који је прошле године покренуо кабинет потпредседника владе за европске интеграције Божидара Ђелића,упознавали кутке Солуна, величанствене Метеоре и родно место храброг освајача Александра Македонског.

Утисци су неописиви, кажу ђаци генерације, и објашњавају да уџбеници не могу да дочарају оно што се очима види.

– Ово су паметни људи са којима сам се зближио од првих размењених речи, природно, као да се знамо цео живот. Говоре стране језике, одлично владају разним областима, напреднији су од вршњака, а сви су се сложили да су после овог путовања остали без речи. Ја још не знам шта да кажем о Метеорима. Не могу да поверујем колико природа може бити лепа. А тек море у Солуну. Замислите, изађете у град, шетате раскошним улицама, упијате гужву и буку и само помислите, ма скокнућу до мора. Спустите се коју улицу јужно и ето вас. Пучина. Па ако је лепо време купате се, ако је хладно, пијете кафу уз звуке таласа – покушава Младен Шимпрага из Сомбора да при повратку из Грчке, уморан од ходања и пун утисака, опише доживљаје са путовања.

Он је бруцош медицине у Новом Саду. Најлепши је осећај, одувек је веровао, кад си способан да помогнеш човеку у невољи. Да га излечиш, а заузврат будеш испуњен тиме што је неко здрав. Живи са мајком, а због тешке финансијске ситуације у којој се налазе, знао је да ако не упише факултет на буџету, неће ни студирати.

– Срећом, добро сам прошао на тестовима. Мораћу да загрејем столицу, да добијем дом и да не бринем мајку која се плаши како ће ми обезбедити много тога што студенту треба. Подстрек ће ми бити и ово путовање јер схватам да морам вредно радити да бих сутра могао себи да приуштим да видим свет – прича Младен.

На овом путовању упознао је и будућу колегиницу, сродну душу, Зорану Мандић са којом ће, каже, наставити дружење у Новом Саду.

Зорана, ђак генерације у Кикинди, стидљиво прича о себи. Има диван глас којим се годинама истицала у хору, али и непроцењиво искуство из истраживачке станице Петнице. А зна се ко похађа Петницу.

– Када су ме звали да кренем на пут, нисам могла да поверујем да су мене изабрали. Одушевљена сам Аристотеловим тргом. Обожавала сам да шетам дугом улицом уз плажу која води до Беле куле. Нестварно ми је било и да сам ходала Пелом, родним градом Александра Македонског. Показали су нам места о којима сам учила. Као да се оно што сам читала обистинило. Музеј посвећен Александру је задивљујући. Видела сам како изгледа место у којем је живео и доносио важне одлуке – прича будућа докторка.

Ови ученици су махом први пут били у Грчкој. До сада нико од њих није видео Солун, Метеоре и Пелу, а многи од њих су се први пут овом приликом нашли у иностранству, објашњава Александра Јанковић, једна од организатора пута из кабинета Божидара Ђелића.

– Као ђаку генерације школа је требало да ми плати екскурзију у Грчкој, али није. Другари су ишли, а ја нисам. А сада сам био и ја а приде сам стекао нове другаре. Нисмо се раздвајали. По цео дан смо обилазили знаменитости а увече излазили. Нисам спавао и не жалим. Сваког дана сам се дивио новим местима. Више и не знам шта сам све видео, али Метеоре издвајам. Хоћу и ја неко чудо да направим и циљ ми је да добијем Нобелову награду – прича Милан Нешић из Власотинца, син обућара у чијој породици се ова професија преноси генерацијама. Али овај будући хемичар и бициклиста, који обожава да осваја стрме пределе, прекинуо је породичну традицију.

Љиљана Перовић